Недјеља великих и спасоносних страдања Христових обиљежена је у никшићкој Саборној цркви богослужењима, која су од Велике сриједе до празника Васкрсења, у присуству бројних вјерника, служили свештеници архијерејског намјесништва никшићког и свештеномонаси наше Епархије.
Велика сриједа, која је посвећена сјећању на жену која је миром помазала Христа, припремивши га тако за погреб и сјећању на Јуду, који је одлучио да изда свог учитеља за тридесет сребрника, обиљежена је Светом Литургијом Пређеосвећених дарова. На овај дан служена је Света тајна јелеосвећења. Након одслужене службе Божије, сабрани народ је помазиван освећеним уљем, јелејем. Свештенство је, благосиљајући присутне вјернике, пожелио да им Света Тајна Јелеосвећења буде на исцјељење душе и тијела, да у љубави и праштању дочекају најрадоснији дан Васкрсења Христовог.
Литургија Светог Василија Великог служена је у никшићком Саборном храму на Велики четвртак, када се слави успомена на Христову тајну вечеру са ученицима и када је установљена Света тајна причешћа. Вјерном народу бесједио је протојереј-ставрофор Драган Крушић, говорећи о Тајни Свете евхаристије, коју је установио сам Господ Исус Христос на Тајној вечери прије свог страдања и смрти.
“Узевши хљеб у своје свете, пречисте и непорочне руке, благодаривши, благословивши, осветивши, преломивши Он даде својим светим ученицима и апостолима: „Узмите, једите, ово је Тијело моје које се ради вас ломи за отпуштење грехова. А исто тако и чашу по вечери, говорећи: “Пијте из ње сви: ово је крв моја Новога завјета, која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова.“ И ево, драга браћо и сестре, више од 2000 година, на молитве православних канонских свештеника и епископа у православним храмовима и олтарима, на светим престолима наш овоземаљски принос хљеб и вино призивом Светог и животворног Духа божијег постаје истинито тијело и крв Господа и Спаса нашег Исуса Христа“.
“Сама ријеч причешће долази од словенске ријечи причаститије која значи заједничко учествовање, судјеловање: причастити односно причестити се, значи учествовати, судјеловати, имати удјела, постајати и сам једна част, један дио Божанских тајни, учествовати у њима. Причешћујући се овим најсветијим тајнама Христа Спаситеља ми постајемо заједничари у Његовом распећу, Његовим спасоносним страдањима на крсту и свеславном Васкрсењу. По ријечима Светог апостола Павла који каже: „кад год овај хљеб једете и чашу ову пијете ви смрт моју објављујете и васкрсење из мртвих проповиједате“, казао је свештеник Драган Крушић.
На Велики четвртак Христос је ухваћен и предат на страдање и смрт, па је у никшићкој Саборној цркви, у вечерњим часовима служено велико бденије, у којем се читало 12 Јеванђеља Христовог страдања. Ову службу служили су протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протосинђел Никифор (Миловић), секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, протојереј-ставрофор Драган Крушић, јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког, Здравко Ђуровић, Данило Зиројевић, Остоја Кнежевић и Никола Зечевић.
На Велики петак ујутру су одслужени Царски часови, увече Вечерња служба са изношењем Плаштанице, а у наставку Јутрење Велике суботе са Статијама и Литија вјерног народа у којој је ношена Плаштаница око храма. Бројни вјерници, сабрани у служби Изношења платна на коме је приказано полагање Христово у гроб, приступили су потом цјеливању Плаштанице.
