Празник Вазнесења Христовог свечано и молитвено је прослављен у манастиру Ђурђеви Ступови.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије и у присуству вјерника беранског краја.

О великом празнику наше Свете Цркве Православне – Спасовдану, у свом пастирском слову, говорио је Преосвећени Владика, истичући да је Вазнесење Господње „догађај који радује Небо и земљу, људе и анђеле“. Вазнесење Христово, према ријечима Епископа Јоаникија, није посебан догађај, већ је у вези са свим оним другим чудесним догађајима из живота Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

“Четрдесети дан послије Васкрсења Христовог и Његове побједе над смрћу, славимо велики и преславни празник Вазнесења Господњег. Као што је Господ говорио својим ученицима прије распећа да ће у трећи дан васкрснути, а послије васкрсења им се јављао, утврђивао их и надахњивао Духом Светим, да би им у Четрдесети дан, приликом посљедњег виђења овдје на земљи, дао посљедњу поуку, укријепио их силом Светог Духа и силом истине, вазнио се самовласно од земље на Небо. Нешто слично описано је у Светом Писму са пророком Илијом, који се вазнио на огњеним колима, а узели су га анђели и небеске војске са собом“, рекао је Његово Преосвештенство.

Он је нагласио да се Господ Исус Христос на небо вазнио својом силом и силом Оца свог Небеског, силом Духа Светог и сјео са десне стране Бога и Оца. Тумачи Јеванђеља, подсјећа владика Јоаникије, у овом празнику виде вазнесење људске природе Господа са земље на Небо.

“Наша људска природа у Христу Исусу је вазнесена на небо и до те мјере прослављена да је узнесена у већој слави од арханђелске и анђелске и удостојена да сједи са десне стране Бога и Оца. То сједење са десне стране Бога и Оца говори о превеликој, неисказаној и неизрецивој слави којом је Господ удостојио људску природу изнад анђела, арханђела, серафима, херувима. Господ је благоизволио да постане човјек, а не арханђео, анђео, поставши као један од нас и примивши нашу природу, да би све оно што је примљено било и спашено“.

Иако се Господ вазнио на небо Он је, према тумачењу учитеља Цркве, остао вјечито са нама.

“Као што пјевамо у химнама, које су посвећене овом празнику, прослављамо вазнесење Христово на небо, али истовремено славимо вјечито присуство Његово у нама и међу нама, невидљиво присуство, али стварно и реално, нарочито, у светим службама Божијим, гдје се Господ открива као глава своје Цркве, а ми, као слуге Његове, браћа Његова и чланови Његовог Светог тијела. Свето тијело, којим се причешћујемо овдје на земљи, кроз Свето причешће, је исто оно тијело које је на небу прослављено. Дакле, у овом свијету вјечито имамо прилику заједнице са Богом и прилику да већ овдје предокушамо вјечни живот и Царство небеско, и ону вјечну славу коју је Господ уготовио онима који Га љубе. Зато треба да долазимо на света богослужења, нарочито недјељна и празнична. Сваки хришћанин, који је свјесни хришћанин, не би требао да се тога лишава. Црква жали сваког ко је крштен, а није довољно свјестан, није довољно урастао у вјеру, није довољно вјеру примио, није довољно прожет силом свете вјере православне и не може да схвати зашто је важно долазити на света богослужења“.

“Велико је богатство оних који знају љепоту и садржину наше свете вјере, њену светост, силу, моћ и благодат, која се даје онима који редовно долазе на света богослужења, који постове посте, који се Богу моле и труде да не пропуштају недјеље и празнике. Савршивши данашњу свету службу, радујући се и прослављајући Господа због његових чудесних дјела, дјела нашег спасења, величамо вазнесење Господње и радујемо се заједништву са Богом, јер нам је Он, као Извор љубави, дао благодат и заповијест да љубимо једни друге“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.