На дан када наша Црква Православна молитвено слави спомен на Чудо Светог архангела Михаила, у четвртак 19. септембра 2013, Света Литургија је служена у манастиру Урошевица код Берана.

Литургију је служило више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Светој служби Божијој и прослављању храмовне славе присуствовао је вјерни народ беранског краја, а литургијско сабрање појањем је употпунио појац Владимир Шћекић.

Од великих и бројних чудеса Светог архангела Михаила Црква Божија овог дана слави спомен на онај догађај, који се збио у Фригији, гдје је постојало мјесто звано Хони (погружење), недалеко од Јерапоља, а у том мјесту извор чудотворне воде.

Када Свети апостол Јован Богослов са Филипом проповиједаше Јеванђеље у Јерапољу, он погледа на оно мјесто и прорече да ће се ту отворити извор чудотворне воде од које ће многи добити исцјељење и да ће то мјесто посјетити велики Архистратиг Божји Михаило. Ускоро се и испунило ово пророчанство, отворио се извор воде, који се прочуо због своје чудесне силе. Неки незнабожац у Лаодикији имаше кћер нијему и због тога је био у великој жалости. У сну му се јавио Архангел Михаило и упутио га да води кћер на тај извор, па ће оздравити. Отац одмах послуша, те одведе своју кћер и затече на води много народа, који је дошао да тражи спасење од разних болести и мука. То бјеху хришћани.

Када тај човјек упита, како треба да тражи исцјељење, хришћани му рекоше: “У име Оца и Сина и Светог Духа треба молити Архангела Михаила“. Човјек се тако и помоли, и кћер напоји оном водом, и дјевојка поче говорити. Затим се овај незнабожац крсти заједно са ћерком и цијелим својим домом и сагради код оног извора цркву у име Архангела Михаила.

Касније се на том мјесту настани један дјечак, по имену Архип, и подвизаваше се подвигом поста и молитве. Незнабошци су му чинили многе пакости, јер им није било по вољи што је ове од хришћанске светиње толика сила исходила, народ многи к себи привлачећи. У својој злоби они навратише оближњу ријеку да потопи и цркву и извор. Но, по молитви Архиповој, јави се Свети Архангел Михаило и отвори у стијени крај цркве једну расулину, у коју се погрузи навраћена ријека. Тако се спаси оно мјесто и назва се Хони – погружење – јер се ријека погрузи у отворену провалију.

Током Свете службе Божије у манастиру Урошевица, чија црква је посвећена Светом Архангелу Михаилу, освећен је и преломљен славски колач, а вјерни народ је приступио Светом причешћу. Храмовна слава прослављена је трпезом љубави.
Претпоставља се да је манастир Урошевица задужбина краља Уроша I, по којем је и добио име. Црква је подигнута на источној падинастој страни равне Урошевице. Десно од цркве, упоредо са црквом и у истој равни са њом, челном источном страном прилијепљена, такође, уз поменуту листру налазе се остаци темеља манастирског конака. Западно од овог комплекса налазе се трагови бедема сјевер-југ, за који се претпоставља да је био заштитни манастирски бедем.
Древни манастир Урошевица, који је недавно обновљен заслугом добрих и честитих људи, у чија срца је Бог ставио добру намјеру те су прискочили и охрабрили ово богоугодно дјело љубављу и значајним прилозима, памти великог и знаменитог краља Уроша I, ктитора манастира Сопоћани, који је био присутан на простору хумске земље, у лимској долини, долини Таре све до Дубровника. Још из његовог времена помиње се манастир Урошевица у којем су живјели монаси, испосници и подвижници, а од давнина је посвећен Светом Архангелу Михаилу. Ова древна светиња памти и Светог краља Стефана Дечанског, великог молитвеника, чудотворца и Божијег угодника, који је, као млади краљ, владао будимљанском жупом.

Значајно је поменути да су мошти Светог цара Уроша, када су понесене из Неродимља са Косова, једно вријеме биле смјештене у манастиру Шудикови, гдје су, највјероватније, биле склоњене. Манастири Шудикова и Урошевица су били повезани путем, којим се и данас може проћи. Између ове двије светиње постоји на десетине испосница у којима су живјели подвижници и монаси. Ово је од давнина Свето мјесто за молитвене тиховатеље, који се повлаче од свијета да би били ближе Богу. Не зна се до када је овај манастир био активан. Сматра се да је то било до друге сеобе Срба, оног тешког доба турског ропства, када су Турци порушили све светиње на десној обали Лима, осим манастира Подврха.
Велики труд и залагање у обнову ове светиње уложио је јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.