Манастир Брезојевица, код Плава прославио је у недјељу 3. јуна на празник Силаска Светог Духа на апостоле своју славу.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење јеромонаха Георгија, игумана Манастира, оца Епифанија, игумана манастира Златеш, јереја Жељана Савића, пароха горњеполимског и гусињског, јеромонаха Антонија и јерођакона Агапита, сабраће манастира Ђурђеви Ступови.

Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући празник сабраним вјерницима. Владика је казао да од Васкрсења, празника над празницима, па до Тројичиндана прослављамо низ везаних празника. Четрдесет дана послије Васкрса је Вазнесење, а десет дана од Спасовдана, односно педесет од Васкрсења празнује се Силазак Светог Духа на апостоле.

“Управо ови празници откривају темељне истине наше Свете вјере – да је Господ дошао у овај свијет и постао као један од нас, да је примио људску природу и жртвовао се, изливши своју животворну крв на крсту из љубави своје Божанске према роду људском за опроштај наших гријехова, за обновљење наше природе, за сједињење са Богом, да је умро за нас да би нас ослободио од смртног страха и да је васкрсао, дао нам побједу и нови живот, да се са људском природом вазнио на Небеса и сјео са десне стране Бога и Оца“.

“У томе је наша велика нада, јер иста људска природа, коју свако од нас има, вазнесена је и прослављена у Христу Исусу и кад се каже да је Господ послије свог вазнесења сјео са десне стране Бога и Оца, мисли се на Његову славу, на Његово достојанство, које је, заправо, и наше достојанство којим нас је Он учинио учесником вјечне славе Његове“, нагласио је Његово Преосвештенство.
Десет дана послије вазнесења, као што је раније говорио Својим Светим ученицима, Господ је ниспослао Пресветог и животворног Духа Који је сишао у виду огњених језика, како и пише у Дјелима апостолским. То је Божански огањ, који очишћује и просветљује наше душе, срца и умове, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, додајући да је Господ поучавао Своје апостоле да се не разилазе и не проповиједају Јеванђеље све док им Он не ниспошље Духа Својег Светог и учини их изабраним сасудима Божанске истине, правде и љубави како би могли свједочити Јеванђеље Божије.

“Тек од тада, од овог празника, када је Господ ниспослао Духа Светог и дарове Светог Духа, од тог момента јеванђељску истину цијелом свијету проповиједају и они апостоли који су имали људских слабости, као свако од нас што их има, и онај Петар, који се поколебао када је видио Господа Исуса Христа на крсту и остали апостоли, који су се сви разбјежали, осим Светог Јована Богослова, показавши, на Велики петак, своју слабост и недостатке, иако су жељели да остану са Христом, али побиједио их је страх и разбјежали су се. Ти апостоли, на овај свети дан, испунили су се силом истине и задобили непоколебљиву храброст, те су проповиједали Јеванђеље, знајући да ће, у тадашњем безбожном свијету, имати много противника, знајући да ће, због ријечи Божије, сви пострадати, као што је пострадао њихов и наш Господ“.

“Дух Свети је, драга браћо и сестре, оспособио Свете апостоле да свједоче Јеванђеље Божије и да проповиједају име Христово, а шта, заправо, Дух Свети чини? Он открива пуноћу истине која је у Христу Исусу и смисао дјела Божијих, које је Господ Исус Христос учинио у овом свијету, устројавајући наше спасење. Он открива Христа у пуноћи истине Његове и тај догађај је темељни догађај оснивања Цркве Божије. Оно што се једном догодило у давнини догађа се непрестано у животу Цркве и зато се може рећи да је историја Цркве продужена Педесетница, јер непрестано, кроз сва времена, силази Дух Свети на Цркву Божију, на вјерне, на свештенике, епископе, на монахе, монахиње, на вјерујуће људе без разлике, јер Дух дише гдје хоће. Тамо гдје има вјере, тамо има и Духа Светог, тамо гдје је Дух Свети тамо је свака врлина, правда, истина и љубав“, поручио је на крају бесједе Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

Током богослужења вјерни народ је приступио Светом причешћу. Освештан је и преломљен славски колач. Домаћини овогодишње славе манастира Брезојевица, чији храм је посвећен Светој Тројици, била су братства Јашовић, Јањушевић, Јокић, Кнежевић и Коматина из Брезојевице. Њиховим трудом и љубављу припремљена је и братска трпеза љубави на којој је настављено заједничарење у славу Божију и Свете Педесетнице.