Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Рођења Пресвете Богородице, у сриједу, 21. септембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијерево у Петровићима код Никшића.
Током Светог богослужења, у којем је саслуживало неколико свештеника и свештеномонаха Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, обављено је причешће бројних вјерника, а празничну службу употпунио је и чин крштења у којем је печат дара Духа Светог примио малени Вељко Лучић.
Манастирска слава прослављена је освећењем и ломљењем славског колача, који је у име братства Лучића, овогодишњег домаћина славља, принио г. Милисав Лучић.
Бројним вјерницима, сабраним из разних крајева Црне Горе, Херцеговине, Србије, па и иностранства, обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, који је говорио о празнику Рођења Пресвете Богородице, манастирској слави ове древне немањићке задужбине која је, казао је Владика Јоаникије, вјековима обједињавала народ ових гора, требињског, никшићког и билећког краја, из старе Црне Горе, Грахова и приморја.
“Данас смо у овом слављу заједно са цијелом Црквом Божијом, са свим крштеним, православним народима земаљским, који прослављају Бога и оваплоћење Сина Његовог и Пресвету Богородицу, преко Које је Господ послао Сина свог у овај свијет да спасе род људски, да се оваплоти од Њене пречисте крви, од Ње да узме људску природу и постане као један од нас, али истинити Бог и истинити човјек Спаситељ наш, Коме се клањамо, Кога прослављамо, Њега и Његову Пречисту мајку Дјеву Богородицу.“
“Славећи рођендан Пресвете Богородице, преко Које је Божији промисао устројио спасење рода људског, славимо и рођендан Њеног сина, славимо и рођендан наше Свете Цркве, јер је овај празник коријен свим осталим празницима. Пресвета Богородица, заједно са Њеним Сином и Спаситељем нашим Господом Исусом Христом, прославља се од давнина, од првих хришћанских времена. Зато наше молитве прво упућујемо Богу, Пресветој и живоносној Тројици, Оцу и Сину и Светом Духу и оваплоћеном Господу Исусу Христу, а послије Христа своје молитве одмах узносимо Пресветој Дјеви Богородици, исповиједајући, на такав начин, оваплоћење Христово и Његово очовјечење, као најдубљу истину наше Свете вјере“, бесједио је Преосвећени Владика.
Након Свете службе Божије обављено је освећење новоизграђеног Црквено-народног дома, који су, за потребе манастира Косијерева и свих добронамјерних људи, подигли припадници братства Лучића. На дјелу, којим су оставили трајан спомен своје љубави, слоге и вјерности Српској православној Цркви, приложницима је захвалио Епископ Јоаникије, истичући да су подигли дивну задужбину, коју краси не само љепота израде, већ и то што је намијењена косијеревској светињи, намијењена љубави, заједништву, миру и слози међу браћом. За несебичну помоћ манастиру Косијерево Владика Јоаникије је одликовао архипастирском граматом братство Лучић, коју је уручио предсједнику Одбора за изградњу Црквено-народног дома г. Жељку Лучићу. Он је, овом приликом, Повељу и кључеве новоподигнутог Дома предао у власништво Епархији будимљанско-никшићкој и братству Манастира.
“Братство Лучићи, на овај свети дан, имамо част да, у славу празника Рођења Пресвете Богородице и славе манастира Косијерево, нашој Цркви и вјерном народу предамо на трајну употребу задужбину Црквено-народни дом. Објекат се састоји од свечане сале, сале за библиотеку и читаоницу и пратећих просторија на површини од 250 квадратних метара, на два спратна дијела.“
“Држећи се вјечне поруке наших часних предака, који су се чували од самовеличања и гордости, учећи нас да су мир и слога благослов од Бога, удруженим снагама и јаком вољом, успјели смо да од Ђурђевдана ове године припремимо пројекат и изградимо овај дом. С вјером у Господа, с повјерењем у вас, драга браћо и сестре, као и у нади за достојне потомке свих који ће чувати вјеру, слободу, језик и обичаје рода свог, убијеђени смо да ће овај Црквено-народни дом вјечно мирисати на тамјан и благослов Божији, да ће из њега искрити духовност и народно просвјећивање, да ће се у њему вјерни народ окупљати, не само у данима црквених празника, него и у вријеме вјенчања и крштења“, казао је Жељко Лучић.
Јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево даривао је, у знак захвалности, братство Лучић иконом Светог Јована Крститеља, а окупљене братственике и бројне госте манастирске славе пригодном бесједом поздравио је проф. др Чедо Лучић.
“Косијерево је остало незаобилазни центар духовности, културе и одвраћања од злих заума, било са чије стране долазили. Код богомоље смо која памти војничку славу највећу европску – српску, државу реда и закона највећу европску, опет српску. Памти кад су Свети земљом ходили, кад је ренесанса косовска свијет дивила, па кад опет, свега нестаде. Кад постаде најнесрећнија у Европи. Памти туђе силеџије и господаре, али и свога рода развратнике и напаснике. Памти кад му одсјекоше десно крило Херцеговине и Бечлијама даше и да би га за то утјешила сила Света до њега и ћивот Свеца Арсенија дошета.“
“Колико ли се само пута загавранило небо Херцеговине од кад Немањића круна одреди мјесто рођења Манастира младенца, Косијеревца. Колико зноја, суза и крви источи на земљи Растковој. Колико Божијих муња и громова је прекрсти и колико зрна и граната преко њега просвира. А Он, у небеске видике загледан, окупљаше, прекађиваше, мољаше. И кад најзад све мину, напусти речну долину и дође седмовјеки сиједи Старац Косијеревац да на Стражници пригрли дио праха граховских јунака, да ублажи крв праведника, да моли за опроштај онима што не знадоше шта раде, да помири да се зло не понови, да окупља на добро у домове своје, као и овај што је, који уз помоћ Господа, сложно братство Лучићи саградише“, рекао је, између осталог, Чедо Лучић.
У културно-умјетничком програму Малогоспојинског црквено-народног сабора учествовали су: ђакон Остоја Кнежевић, КУД-а “Пива“ из Плужина и “Зора“ из Билеће, хорови Светог Саве из Билеће и Преподобне мати Ангелине из Никшића, пјевачко друштво “Гацко“, народни гуслари Ђорђије Копривица и Бошко Вујачић, рецитатори Маја Кецојевић, Мина Лучић и Милисав Лучић, вокални солиста Вучко Белојевић.
