Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, поводом крсне славе града Херцег Новог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Савина.
Преосвећеном владици Јоаникију у светој служби Божијој коју је служио, на празник Светог архиђакона Стефана – крсне славе краља Твртка I Котроманића, оснивача града Херцег Новог, саслуживало је више свештенослужитеља и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Молитвеном сабрању поред г. Дејана Мандића, градоначелника и Марине Јовићевић, генералног конзула Републике Србије у Црној Гори, присуствовао је вјерни народ херцегновске општине и неколико уважених гостију из нашег јавног и друштвеног живота.
Литургијском поуком обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о Светом архиђакону Стефану, једном од седам ђакона, који је, као и Дванаест Светих апостола, како каже библијско свједочанство, био надахнут силом Духа Светог. Огромном снагом вјере, својих ријечи и дјела, проповиједао је јеванђељску истину, а Господ му је дао велику духовну храброст да, као први хришћанин пострада за Господа, због чега се Свети Стефан и назива Првомучеником.
“Свети првомученик и архиђакон Стефан почео је пред својим непријатељима Јеврејима, прије страдања и самог каменовања, да проповиједа ријеч Божију. Када је завршио своју проповијед, која је била пуна сјећања, открила су се Небеса и открила се слава Божија, Син Божији Господ Исус Христос потврдио је са Неба истинитост Стефанове проповиједи и утврдио га да прими страдање, као што је примио сам Господ. Светом Стефану Бог је дао силу Духа Светог да проповиједа име Христово, те је наставио да проповиједа Свето Јеванђеље и послије Христовог страдања, послије Његовог васкрсења и узласка на Небо, дао му је силу истине и велику духовну храброст да име Божије свједочи цијелом свијету“.
“Његов Бог је Бог славе и та слава која му се открила, уводи га у најдубље сјећање, а она га, истовремено, води и према ономе што је циљ људског живота – да се испунимо Божијом истином и милошћу и благодаћу и правдом и свјетлошћу Божијом, а заједничко име свега тога је слава Божија. То је оно чему стремимо, то је оно чега се у исто вријеме и сјећамо, драга браћо и сестре. И управо празник Преноса моштију Светог првомученика Стефана је прилика да пресаберемо своје мисли, савјести и сјећања да бисмо видјели којим путем идемо. На првом мјесту треба да се сјетимо Светог Стефана и наших светих предака, а то не значи да се враћамо у прошлост. То нас, у ствари, приближава Богу живом и истинитом, Богу Који је извор живота, милости, љубави, свјетлости; то нас уводи у прави живот. Ми хришћани не размишљамо о прошлости и будућности, о времену и вјечности, као што размишља невјерујући свијет. Наше вријеме је, увијек, отворено вријеме, у њега продире вјечност, а са вјечношћу и прошлост, садашњост и будућност“, бесједио је Преосвећени владика Јоаникије.
Он је честитајући славу града житељима Херцег Новог и првом човјеку општине г. Дејану Мандићу, поручио да је овај град посвећен имену Божијем и имену Светог првомученика Стефана, те је и био заснован као град Светог Стефана.
“По слави Котроманића и по старом обичају код православних владара, који су Светог Стефана узимали као свог заштитника, поред Светог аранђела, крсне славе Светих Немањића, и Свети Стефан је био заштитник ове светородне династије, па је сваки владар уз своје крштено добијао и име Стефан, још од најранијих времена, па све до посљедњег владара из ове светородне породице. Природно је онда да је и оснивач града Новог, знаменити босански краљ, крунисан на гробу Светог Саве по православном обреду, тај обичај узео, управо, од Немањића, јер је био унук краља Драгутина, од његове ћерке син, а, свакако, по много чему значајан владар. Треба то, нарочито, данас овдје да поменемо у граду њиме основаном и у овој знаменитој светињи манастиру Савини, који његује најдубље сјећање српског народа, овдје на приморју, које је ознамењено именом и крстом Светог Саве и старом црквом Светог Саве, у којој се чувају знамените милешевске књиге и друге реликвије и светиње из некада разрушеног манастира Тврдоша, старе Хумске митрополије, а, свакако, и Црне Горе“.
“Да је град Херцег Нови одувијек имао ту препознатљиву духовну карактеристику видимо и по Горском вијенцу. Његош је овдје прва слова учио, овдје се описменио, овдје се у цркви на Топлој и у овој светињи, надахнуо, па је пјевао о Новом Граду: “Нови Граде, сједиш накрај мора и валове бројиш низ пучину, како старац на камен сједећи, што набраја своје бројанице“. И данас, када се сабирамо у овом граду који је пун дивних светиња, који свијетли и старим и новијим и обновљеним светињама, ми се сјећамо и оснивача овог града, великог владара и наших великих предака и краља Твртка, и Стефана Вукчића Косаче, ктитора цркве Светог Срђа на Подима и свега онога чега треба да се сјећамо и што смо обавезни да чувамо, јер овај град има велико памћење и било би чудо да он то памћење избрише, па да не зна своје претке, ни културу, ни писмо, ни језик својих предака. Херцег Нови, поред свих искушења, ипак, чува то памћење. Зато је Богу угодно да се сабирамо на овај свети дан, на славу оснивача града Светог Стефана, Херцег Новог, на овом дивном мјесту и у овој дивној светињи, са овим дивним народом који се окупља у име Божије“, поручио је Његово Преосвештенство.
Преосвећени владика Јоаникије је додао су свете службе, сабор Божији, којем је глава сам Господ Исус Христос. На таквим сабрањима народ се, према Владикиним ријечима, не обједињује у име било какве политике и било чега људског, него се обједињује Духом Светим, обједињује се у слози, љубави, светињи и једномислију.
“Од срца желим да вам честитам славу, господине градоначелниче Мандићу, поздрављам и драге госте, г-ђу Марину Јовићевић, конзула Србије у Црној Гори, овдје у Херцег Новом и све вас, угледне људе, браћу и сестре који сте се сабрали овдје са својим свештенством да се на овај дан, у току Великогоспојинског поста Богу помолимо, да се Богу приближимо, да отворимо своја срца, своје мисли, своје душе да их обасја свјетлост Божија која ће нам заблистати на празник Преображења Христовог, да се припремимо за славу ове светиње – Успеније Пресвете Богородице и за велики Савински сабор, који вјековима овдје траје и не прекида се. То је оно што нам даје наду у овим временима искушења да, и поред свега, идемо правим путем Божијим, путем наших предака, а то је пут истине, правде и љубави, пут спасења. Нека буде срећна слава и молитве Светог првомученика Стефана, који је први пострадао за Христа, подобно свом Господу и који је добио велику славу, велику смјелост и слободу да се за све нас моли пред лицем Божијим, његове молитве свима нека буду на помоћи“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Освештан је и преломљен славски колач, а послије Свете Архијерејске Литургије, на којој је вјерни народ приступио Светом причешћу, заједничарење у славу Божију и у спомен Светог првомученика Стефана, настављено је уз братску трпезу љубави.
