Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско – никшићки Г. Јоаникије служио је у понедјељак 30. јула, на празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, Свету Архијерејску Литургију и обавио мало освећење цркве Свете великомученице Марине на Улотини код Андријевице.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке, а током богослужења Владика Јоаникије се сабраним вјерницима обратио словом архипастирске поуке. Он је, честитајући празник и храмовну славу, говорио о Светој мученици Марини, која је својим мучеништвом на земљи задобила вјечну славу на Небесима.

“Дивно нас је огријало ово данашње сунце, драга браћо и сестре, и омогућило нам да видимо овај Божији свијет, јер без сунчане свјетлости не можемо да видимо, него ходимо по тами, али од славе данашњег празника већа је свјетлост жртве и Светог лика Свете великомученице Марине, која је својим мучеништвом задобила вјечну и непролазну славу на Небесима и, као мученица Христова, стоји пред престолом Божијим прослављена због своје вјере, због изливања крви за име Христово, због свједочења имена Божијег пред незнабошцима и противницима вјере православне. Зато је Бог наградио толиком благодаћу и милошћу да пред престолом Божијим стоји заједно са арханђелима и анђелима, са апостолима, пророцима и осталим Божијим угодницима и славослови име Божије, прославља славу Божију кроз сва времена и све вјекове“.

“Света великомученица Марина пострадала је почетком 4. вијека, у вријеме безбожног цара Диоклецијана, великог гонитеља хришћана. Њен спомен кроз сва времена блистао је све силније и силније и, ево, у овом мјесту овдје, гдје је некада био стари храм, пројавила се слава Свете великомученице Марине преко овог светог храма, који обнављамо и преко светог сабора, који смо установили на овај свети празник. Овом светом сабору глава је сам Господ Исус Христос, живи, истинити Бог, Спаситељ наш у Чије име се окупљамо, око Кога се сабирамо, Који нас сједињује и просвећује Духом својим Светим и указује нам којим путем да идемо“, бесједио је Преосвећени Епископ.

На тај начин, додао је Владика Јоаникије, настављамо пут наших предака који су у вјери живјели, за вјеру страдали и животе своје полагали, да би сачували вјеру, образ, част, име, језик и културу:

“И таман када су поједини помислили да је затрта вјера у овом крају и да је затрт спомен на онај првобитни свети храм, који се налазио у Улотини, дао је Бог добру мисао и племениту жељу у срца људи који овдје живе да потраже темеље старог храма, али без успјеха, јер су га безбожници били затрли до темеља. Остао је, ипак, помен на стари храм и светиња која нас је опомињала и призвала памети те смо започели овај дивни храм, који није велики по својим спољашњим димензијама, али је његов духовни значај велики. Овај храм има ширине, топлине и љубави да нас све сабере и охрабри, да нас све нахрани небеским хљебом, напоји јеванђељским пићем Христовим и надахне љубављу да бисмо овај храм завршили сложно, а када га освештамо да се у њему окупљамо, да се у њему Богу молимо“.

Преосвећени Владика је изразио задовољство ангажованошћу Одбора за изградњу храма, на чијем челу је г. Раде Влаховић. Сви чланови Одбора су, према ријечима Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, показали велико умијеће и уложили труд да се црква припреми за освећење.

“Овај свети храм је при завршетку и могу да кажем да сам изузетно задовољан радом Одбора, који је показао велико умијеће, али и уложио велики труд и средства заједно са свим приложницима, којих је велики број. То је Божији благослов да се храм сагради учешћем многих како бисмо, на такав начин, у њему сви нашли мјеста и да би нас све благословио Господ. Нека молитве Свете великомученице Марине буду на помоћи свима, а нарочито овом мјесту, онима који овдје живе и који граде овај свети храм. Градећи храм ми треба, најприје, духовно да се изграђујемо. Кад смо сабрани на светој служби Божијој треба да оставимо наше земаљске бриге и послове, макар док служба траје и потрудимо се да се Богу помолимо, а имамо сви за шта да се Богу молимо“.

“Наша вјера треба да буде топла, са пуном пажњом и свагдашњом спремношћу на чињење добра, а тој вјери научиће нас овај свети храм. Зато још једном желим да захвалим Одбору за изградњу, свим добротворима и приложницима, којих има одавде до Подгорице, приморја, Београда, Новог Сада и Америке. На тај начин, показује се, хвала Богу, да је овај храм већ постао Саборни храм овог села које ће се освећивати преко светиње овог храма и то је велика радост.
Захваљујем нашим добротворима Лекићима, Владимиру и Александру, који су приложили овај прекрасни иконостас, који је, можемо слободно рећи, један од најљепших у нашим светињама и приложнику полијелеја г.ђи Валерији Лекић Јовановић. Све заједно нека Бог благослови, и велике и мале приложнике, јер ми не знамо чији је прилог пред Богом најдрагоцјенији. Богу припада да сваког награди према његовој љубави и његовој жртви“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Током Светe Литургијe освештан је и пререзан славски колач. Празнично сабрање настављено је трпезом љубави за све присутне.