У суботу 11. августа у селу Миљанићи у Бањанима код Никшића одржан је први скуп братства Миљанићи. Сабор је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са жељом да се у братској слози и љубави на вјековном огњишту окупљају и наредних година.
Први скуп Миљанића окупио је око 500 братственика који расути живе у свим крајевима Црне Горе, Србије и широм свијета, а братско сабрање била је прилика да угосте и бројне пријатеље, кумове, комшије из сусједних бањанских села Миловиће, Огњеновиће, Копривице, Бијеловиће, Мркаиће, Ђурковиће.
Сабор је благословио Преосвећени Епископ Јоаникије.
“Од срца вам честитам ово братско окупљање, које је изузетно важно у овим нашим временима када се, по неком историјском току, људи расељавају, али ви сте се сабрали овдје на вашем старом огњишту гдје је најтоплије и гдје се најљепше осјећате. Велики је Божији благослов када се сабирате, јер се, приликом оваквих сабрања, отвара широка, опширна књига љетописа и историје братства Миљанић у којој свијетле велике и знамените личности из овог познатог и једног од најјачих бањанских братстава. Да су Миљанићи јак коријен показало се и по томе што је од њих настало неколико знаменитих породица у цијелом српству – Ненадовићи и породица Бирчанин. Велики јунаци Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић, као и многе друге породице су од овог јаког коријена. Тим прије је већи значај оваквих ваших окупљања, а ја се користим приликом да још једном захвалим братству Миљанић на исказаној оданости према нашим светињама, првенствено према манастиру Косијереву, гдје су 2008. били срдачни и широкогруди домаћини. Осим тога лијепо су обновили цркву Светог Јована Крститеља, ваше крсне славе, која нека вам увијек буде у помоћи и направили Црквено-народни дом гдје се у свакој прилици можете окупљати и госте дочекивати“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
О братству Миљанићи, које, према предању, потиче од средине 15. вијека када је једна породица са Чева доспјела у Бањане, док су њени преци у Чево дошли из Дукађина – Метохије, говорио је Михаило-Мишо Симов Миљанић.
“Сабрали смо се данас овдје у Миљанићима, на мјесту гдје је пет и више вјекова стварана и писана историја. Окупили смо се на средини пута између Русеновића – постојбине Бана Русена и Боренине пећине куда пођоше Миљан и Борјана и вратише се, кад дође вријеме, са сином Милисавом. Бог им подари сина, а Бан – благородне душе, пружи прилику за живот, за настајање, за борбу непрестану. И тако поче историја једног братства и једног простора: Миљанића у Миљанићима. И то баш овдје, у постојбини нашој, гдје сваки поглед ухвати неку знаменитост, нешто велико и судбинско“.
“Ту горе, испод Локвица, је Дубоки до у коме је био први посјед Миљанића, прва кућа и вода. И сада ту постоје остаци ових објеката. Недалеко одавде је вода “Драгуша“, која је, по предању, својина свих Миљанића. Ту су и остаци сурових разура Миљанића, омеђине, као свједоци борбе и страдања наших предака. И тако редом, скоро да сваки камен и свака долина, има неку своју причу, означену и препознатљиву. И све то дозива нас и призива да долазимо, да се враћамо, да се сабирамо и да саборујемо управо овдје – у завичају, у постојбини“, рекао је Михаило Миљанић.
Предсједник Удружења братства Миљанић др Војо Миљанић је нагласио да су за мјесто свог окупљања изабрали управо ово које је у непосредној близини Русеновића, а гдје је, према народном предању, Милисав, како се претпоставља из породице Станојевић, са Велестова, односно Чева, са синовима Бијелом, Мркојем и Миљаном дошао у Бањане, настанивши се код поменутог Бана Русена, познатог феудалца тог времена.
“Милисав је са синовима вриједно радио, те их је Бан својски наградио. Бијела, од којег су Бијеловићи, населио је на имањима у Велимљу, Мркоја, од којег су Мркаићи, у Петровићима, док је Миљана задржао код себе. Миљан се оженио Бановом јединицом Бореном са којом је изродио више синова. Братство Миљанићи, које је у 17. вијеку доживјело двије разуре од турских освајача, дало је у историји познате јунаке, попут Луке барјактара у дружини Баја Пивљанина и сердара Ђока Бањанина, и многе друге, чија су јунаштва испољена на Граховцу, Невесињу, Вучјем долу, Бардањолти, Брегалници, Братогошту и другим бојиштима“.
“Нијесу се одликовали само на бојном пољу, него и у науци. Име Петра Миљанића, правника и доктора медицинских наука, једног од утемељивача црногорског здравства крајем 19. вијека, познато је не само нашој, него и свјетској јавности. Допринос науци дали су и Петрови синови, познати хуманисти Нико и Павле, научници европског гласа и утемељивачи Медицинског и Електротехничког факултета у Београду. Бројни су и спортисти, од познатог фудбалског стручњака Миљана Миљанића до Радмиле, чланице рукометне репрезентације Црне Горе, која је управо постигла историјски успјех на Олимпијским играма у Лондону. Посебно је похвално што се између братственика одржавају присне везе, чиме, на најбољи начин, слиједимо завјет предака да у добру и невољи будемо заједно, јер власти и партије пролазе, а братство са свим врлинама и манама остаје“, поручио је др Војо Миљанић.
Овом приликом обратили су се и Шћепан Миљанић, декан Факултета физичке хемије у Београду, Миго Миљанић из Врбаса; окупљене братственике здравицом је поздравио Бошко Миљанић из Куле, а поздравне говоре на братској трпези љубави, са жељом да се окупљају у што већем броју на многаја љета, одржали су Бошко Баћовић и Бошко Копривица. Одржан је и пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали: гуслари Стеван-Мишо Поповић и Стеван Миљанић, КУД “Владимир Гаћиновић“ из Билеће, књижевник Добрана Миљанић, глумац Радован Миљанић. Прочитан је и поздравни текст Светозара Глигорића из Београда, иначе посинка др Ника Миљанића, а у знак сјећања на прерано преминулу пјесникињу Весну Миљанић, казивани су њени стихови.
