Skip to main content

Саопштење за јавност са сједнице Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори

Епархија будимљанско-никшићка
16.03.2011.
Саопштења

По древном обичају Православне Цркве, по којем се Епископи окупљају на савјетовања и разматрају живот Цркве одређеног простора, данас је, у древном светосавском манастиру Св. Тројице у Пљевљима, одржана сједница Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, који благословом Светог архијерејског сабора Српске православне цркве чине епархијски архијереји Епархија Српске Патријаршије које дјелују на територији Црне Горе: Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, у својству предсједавајућег, и Преосвећена Господа Архијереји: Милешевски Филарет, који је био и домаћин данашњег сабрања, Будимљанско-никшићки Јоаникије, Захумско-херцеговачки и Приморски Григорије, Диоклијски Јован, викарни епископ Митрополита Црногорско-приморског и умировљени Захумско-херцеговачки Атанасије.

Архијереји изражавају благодарност Његовом Преосвештенству Епископу Милешевском Господину Филарету за његово гостопримство у овој древној светињи, изразивши том приликом и своје жаљење и оштар протест због небивалог положаја Преосвећеног Епископа Филарета, којем је и даље ограничена слобода кретања кроз читаву Црну Гору. Позивамо све надлежне да најзад повуку своју неписану и неправедну одлуку и да Владици Филарету омогуће слободно кретање на читавој територији Црне Горе.

Епископи узражавају своју велику радост за благодат Божију која је у свим епархијама вратила народ у Црној Гори у храмове Божије, на славу Божију, а за укријепљење и спасење цјелокупног народа.

Неизбјежно је , с друге стране, било осврнути се на актуелну медијску антицрквену кампању, особито на насиље које се покушава извршити над именом и достојанством Православне Цркве, и покушајем оспоравања власништва Цркве над црквеном имовином (!), па чак и позиве за рушење појединих храмова, као што је случај са обновљеном, за вријеме османске окупације срушеној (1571), црквом Св. Тројице на Румији. Изражавамо чврсту намјеру да се свим правно допустивим средствима стане у заштиту црквене имовине, како оне која је у посједу Цркве Божије, тако и оне узурпиране, за коју се очекује да буде враћена правом власнику законом о повраћају црквене имовине. Још једном је констатован недостатак закона о правном положају цркава и вјерских заједница, захваљујући чему, долази до неријетких злоупотреба од стране појединаца недобронамјерних према Цркви.

Намјесто оваквих неприличних и незаконитих позива на отимање храмова и друге црквене имовине, као архијереји позивамо власт у Црној Гори да обнови црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, која ја насиљем, и уз директно противљење Цркве и многих јавних и културних дјелатника, срушена прије 40 година. Послије 40 година лутања кроз пустињу, као некадашњи изабрани јеврејски народ, сматрамо да је дошло вријеме да се оствари завјештање Митрополита Петра II Петровића Његоша и обнови најстарији храм посвећен Св. Петру Цетињском у Црној Гори.

Општи је утисак да ова медијска кампања има везе са предстојећим пописом становништва у Црној Гори. Попис становништва има за циљ статистичко утврђивање многих чињеница, али свакако да у наша смутна времена има и додатно значење и намјере. И у вријеме рођења Господа Христа – попис у вријеме ћесара Августа је имао за циљ да се свако ради потврде свога идентитета попише. Тако и у наша времена, свако има право, па и обавезу, да се слободно и без икаквог страха и притиска изјасни о свом идентитету. Црква Божија, као васељенска по својој природи и назначењу, прихвата и поштује избор сваког човјека, без обзира на његов национални и сваки други идентитет, али настоји на томе да је људска слобода неприкосновена. Позивамо да се сви грађани Црне Горе ослободе страха, накупљеног нарочито у периоду насиља послије Другог свјетског рата, и слободно се изјасне о свом вјерском, националном и језичком идентитету, утемељеном дакако на историјском континуитету Црне Горе и својих предака. Недопустиви су било какви притисци на било кога, а нарочито у погледу изјашњавања о националној или било којој другој припадности.

У вези са недавним позивом премијера Лукшића за дијалог, упућеног поводом наводног спора о власништву над Цетињским манастиром, Епископски савјет саопштава јасан став да је дијалог са свим легитимним представницима традиционалних Цркава и вјерских заједница одувијек отворен и биће увијек отворен што се Православне Цркве тиче, али да дијалог са псеудоцрквеним заједницама и бившим или лажним свештеницама никада није био, нити ће убудуће бити могућ, управо са разлога што би такав „дијалог“ представљао угрожавање самог бића Цркве и њене спасоносне мисије у свијету. Надамо се да ће, што прије то боље, сви у Црној Гори схватити, оно што је свим правдољубивим и разумним људима јасно, да племенско-партијска вјерска заједница тзв. ЦПЦ нема никакве везе нити континуитета са Православном Црквом из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе. Као таква, тзв. ЦПЦ од свог оснивања 2000.г. постоји и дјелује, али нема право да узурпира достојанство, име и имовину институције Православне Цркве, која у Црној Гори дјелује уз непрекинути континуитет већ дуже од осам вијекова.

Епископски савјет, по ко зна који пут, подсјећа надлежне у Црној Гори, који имају пресудну ријеч поводом изградње хидроакумулација на ријеци Морачи, да су дужни да узму у обзир многобројне ставове стручне јавности, који јасно стоје на становишту, да предложеним рјешењима није обезбјеђена адекватна заштита Манастира Мораче, као и биодиверзитета и еколошке цјелине кањона Мораче до Скадарског језера.

Желећи благословену Свету и Велику Четрдесетницу – Часни Пост свим православним вјерницима, њима и свим грађанима Црне Горе желећи сваког благослова Божијег и напретка, поздрављамо вас радосним и увијек новим и обнављајућим поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије

Епископ Милешевски Филарет

Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије

Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Григорије

Епископ Диоклијски Јован

Епископ умировљени Захумско-Херцеговачки Атанасије