У цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу у Бијелом Пољу,  на празник Kрстовдан, 27. септембра Литургију је служио јереј Милосав Јовановић.

О. Милосав је подсјетио на пјевање на сваком васксршњем богослужењу, „Kрстом дође радост свему свијету, претпрјевши крсну  жртву смрћу смрт уништи“.

„И поклањамо се Христовом славном васкрсењу а Његовог васкрсења не би било да није било ове Христоваскрсле жртве.
Ми данас хришћани у цркви Божјој посебно празнујемо и износимо на цјеливање Часни крст Господњи, крст који је знак препознавања хришћанина у свијету, да смо Христови и да идемо Његовим путем. А Његов пут, како смо чули у данашњем Јеванђељу је онај пут до Голготе, када је Он понио свој Kрст и био одбачен, попљуван, шамаран и на крају разапет на том крсту, на крсту који Он није требало да понесе, али је то учинио из велике љубави према човјеку, према сваком оном који се родио и који ће се родити, да нас избави од вјечне смрти, од адске пропасти. Онај који није имао гријеха и који гријеха није учинио, то је био Господ, и то је била Божија љубав према нама људима, а Његово страдање на Kрсту јесте и слика и нашег живота, да и наш живот у неку руку јесте страдање, и треба да буде страдање и добро је ако је страдање. Врло често у животу ми, по палој људској природи,  бјежимо и покушавамо да се скинемо са овог крста на који смо разапети бригама овог свијета, проблемима и невољама који нас задесе, а не знамо да је тај крст на којем смо разапети још једна станица до нашег васкрсења са Христом, прослављања до имена Божјег и у имену Божјем. То је оно што нас чини истинским и правим хришћанима, када са страхом Божјим, љубављу и без роптања понесемо свој крст. То Господ воли и награђује, а када кажемо 'зашто мени и мојој породици ово да се деси', то је роптање и негодовање. Са  благодарношћу увијек није лако али је спасоносно. Покушајте, браћо и сестре и видјећете како ће Господ да нам дода благодат и прије свега смирење“, казао је о. Милосав.

Он је напоменуо да врло често за разне ситуације које нас задесе народ каже да је то судбина, али да хришћани не вјерују у судбину, што је утицај других вјера, него у промисао Божји.

„Све што нам је дато носимо истински као прави хришћани и стојмо у облику крста. Митрополит Амфилохије је често говорио да је физиономија човјека у облику крста и све нам говори да морамо да идемо тим крстоспасоносним путем. Видимо браћо и сестре, кроз шта смо пролазили кроз историју, кроз шта пролазимо и ми врло често кажемо и то је посљедица овог дешавања. Али ово што нам се дешава то је за наше добро, да нас опамети мало да  дођемо себи, Богу и Оцу своме у наручју. Данашњи празник нас томе учи и опомиње и говори нам како треба да живимо и коме да се поклањамо“, казао је он.

У бесједи је помунуо да људи других вјера често имају саблазан када гледају нас хришћане па кажу 'ви се умјесто Богу клањете неком дрвету'.

„А  ми им кажемо, ми се не покалањамо дрвету као предмету, ми се поклањамо Прволику Kоји је изображен на том лику а то је Христос. Такође, на овим иконама ми се не поклањамо твари као дрвету, бојама и украсима него ономе Kо је изображен на њој. Тако ми нисмо идолопоклоници него смо људи који прослављају  Бога Тројичнога, Јединицу у Три Лица, тако исповиједамо, тако и овај Kрст овдје и било који не би имао никакву силу да није силе Христове. Ниједан Светитељ којег прослављамо и чијим моштима се поклањамо не би био светитељ да није силе Христове. Да није било Христа на Kрсту, ово би само био, како су га тада називали, срамни начин погубљења осуђеника и оних који су били осуђени на смрт на крсту. Чули смо у прологу како је Господ пројавио свој крст на Голготи, он је био дуго година под земљом, али побожни Цар Kостантин и Царица Јелена су га пронашли и ми њих у свим храмовима фрескопишемо са крстом у руци.
Говорећи о гријеху осуђивања о. Милосав је истакао да треба да запамтио и да се увијек подсјетимо да је један од оних разбојника на крсту пред Исуса био први становник раја а да је онај апостол, који је био са Њим, први ушао у пакао, због чега никог не треба да осуђујемо прије времена, јер само Бог зна шта ће бити до краја нашег живота.

Подсјећајући на чуда Господња указао је на догађај када је богомудри Патријарх Макарије, зауставио колону која је туда пролазила по промислу Божјем са покојником, па су прислонили први и други крст, и и да је када су прислонили трећи крст он васкрсао, по чему знали да је то Часни Крст.

„ А ту је био један Јеврејин, Јуда, који није хтио да каже гдје се налази Голгота, али је под царском присилом попустио, и када је видио сва чудеса која су се тада дешавала он се замонашио и постао чувени Свети Kиријак. И ми у Цетињском манаститу имамо велику честицу Часног Kрста Господњег, „ бесједио је о. Милосав. Уз благосиљање вјерника подсјетио је да сви заједно треба да пјевамо „Kрсту твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо“.