Претходно је, у манастиру Ждребаонику, гдје почивају Чесне Мошти Светог Арсенија, на празник Светог мученика Созонта и Претпразнество Рождества Пресвете Богородице, у четвртак 20. септембра 2018, служена Света Архијерејска Литургија, којом су началствовали Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са бројним свештенством и вјерним народом.
Након свете службе Божје уприличена је трпеза љубави. Потом је одслужен Молебан Светом Арсенију, те је формирана Литија са Светитељевим Моштима, која је кренула ка манастиру Косијереву. У Литији су били Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Епископи диоклијски Г. Методије и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Литија се на путу ка манастиру Косијереву заустављала у Трубјели и Вилусима, гдје су читани молебни Светом Арсенију, а вјерни народ прилазио да цјелива и поклони се Моштима.
Мошти Светог Арсенија су негдје око 16 часова, други пут, након 104 године, стигле у манастир Косијерево. По свечаном уношењу кивота чему је присуствовао вјерни народ овог краја служено је празнично бденије. Бденије су служили Епископи диоклијски Г. Методије и нишки Г. Арсеније, а присуствовали су Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и надлежни Епископ Јоаникије.
Преосвећени Владика Јоаникије честитао је навечерје празника казујући о Пресветој Богородици, чије Рођење молитвено славимо.
„Са овом вечерашњом молитвом започињемо прославу овог великог свехришћанског и свекозмичког празника. Велика је тајна рођења Пресвете Дјеве Богородице. Ту је сав божански домострој спасења већ назначен, сво божанско смотреније, брига, промишљање о човјеку, о овом свијету, о спасењу свијета и човјека, о спасењу цијеле творевине. А тајна рођења Пресвете Дјеве Богородице од претходно бездјетних родитеља Јоакима и Ане уводи нас у тајну рођења Христовог. На такав начин, уводи нас у сву тајну нашег спасења. Зато овај празник има толики значај, зато су му многи свети храмови посвећени, зато се народ посебно припрема за овај празник као и за друге велике Богородичине и Господње празнике“, казао је Његово Преосвештенство.
У оквиру вечерашњег славља Епархија будимљанско-никшићка, нагласио је Владика Јоаниокије, има још једно велико славље. По други пут манастир Косијерево посјећују Мошти Светог Оца нашег Арсенија, наследника Светог Саве, Другог Архиепископа српског.
„Помињемо га, одмах, послије Светог Саве, утемељитеља и ктитора Пећке патријаршије, великог Божјег угодника, великог молитвеника, великог дјелатеља Цркве Божје и великог Чудотворца, коме увијек пјевамо ону дивну пјесму: Милости наставниче и милосрђа ризницо. Заиста јесте, а то је постао захваљујући великом труду и жртви коју је поднио у вријеме свог земаљског живота, а посебно захваљујући послушност Светом Сави и његовом безграничном богоподобном смирењу“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Није Свети Сава, по ријечима Владике Јоаникија, изабрао за свог наследника ниједног од тадашњих епископа, који су свакако били заслужни и достојни да га наслиједе.
„Он је у жичком архимандриту видио те карактерне особине, ту молитвеност, ревност, преданост Богу, његову љубав према дому Божјем, његово послушање и смирење, Божанске врлине које су га красиле, те је, управо, назначио жичког архимандрита Арсенија, свог најмилијег ученика, за свог наследника, који ће наставити његово дјело и заливати оно што је он посадио и довести до зрелих, љековитих и узвишених плодова“, бесједио је Владика.
Земаљско житије Светог Арсенија је кратко, али је његово дјело велико, јер је он, поручио је Епископ Јоаникије, утемељио још дубље оно што је Свети Сава започео и наставио блиставо његово дјело као његов у свему достојан наследник, никад не предњачећи испред Светог Саве.
„Тиме је и нама оставио највећу поуку да знамо ко је у нашем народу први, ко је највећи и од кога смо се, заправо, у правом смислу те ријечи, научили Јеванђељу као народ Божји“, поручио је Пресвећени владика Јоаникије.
Господ је Светом Арсенију, послије његове блажене кончине, дао да заступа свој род и све православне хришћане, стојећи пред Престолом Божјим, помажући, тјешећи и кријепећи све оне који му прибјегавају, именом Божјим.
„Као што су Мошти Светог Цара Лазара ишле на сјевер са нашим народом, тако су Мошти Светог Арсенија из Пећке патријаршије кренуле да тјеше крајеве Старе Рашке, Херцеговине и Црне Горе. Тамо гдје је било највеће страдање и највеће опасности тамо је био и Свети Арсеније, пастирствујући над својим народом, чувајући његову вјеру. Велика је прича о преношењу његових Светих Моштију од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове до манастира Довоље. Говори се да су ношене до надомак Сарајева, али знамо да су биле и у манастиру Добриловини, манастиру Морачи, једно вријеме на Медуну, манастиру Ждребаонику, Косијереву“, подсјетио је Његово Преосвештенство.
Када је дошао у косијеревску свету обитељ, Свети Арсеније је, и тада, дошао као утјешитељ.
„Цијела источна Херцеговина жестоко је пострадала у току великих, крвавих борби за ослобођење, које је наш народ доживљавао као борбе за Крст часни и слободу златну. Он је утјешио и ову свету обитељ, чији игуман је отрован у Мостару, чији су најбољи људи били побијени“.
„Свети Арсеније је те ране својим доласком залијечио и када је донијет тада, по наредби Митрополита Митрофана Бана и краља Николе у манастир Косијерево, један је очевидац говорио, а Леонтије Нинковић записао, да није такве славе било у српском роду од Косова. Још народ памти његово тридесетогодишње почивање у манастиру Косијерево и прича о благодетима које су доживљавали у то вријеме, како им је све рађало, како их је сунце гријало и киша небеска залијевала, како су породице напредовале у здрављу, љубави и слози. Ево, дошло је вријеме да то памћење обновимо, али нам је, опет, Свети Арсеније дошао као утјешитељ“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Подсјетивши, у својој надахнутој архипастирској бесједи, на крстоваскрсни пут древне немањићке задужбине манастира Косијерево, Владика је поручио:
„Свети Арсеније ће својим доласком истаћи жртвеност ове светиње и њених свештенослужитеља и благословити све оне који су остали вјерни својој Цркви, својој отаџбини, својој светосавској вјери, свом косовском завјету, завјету јеванђељском, завјету љубави, вјере, истине и правде“.
„Имамо потребу да се, још више, преко овог преноса Моштију, од једне до друге светиње, зближимо, да нас зближи Свети Отац наш Арсеније, да нас научи да живимо у љубави“.
