Његово Преосвештенство Епископ карансебешки Г. Лукијан из Румунске Православне Цркве, који је поводом празника Рођења Пресвете Богородице, био гост Епархије будимљанско-никшићке, одржао је у понедјељак 22. септембра 2014, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу предавање под називом "Свети мученици Бранковени – 300 година од Њиховог мучеништва“.
Духовној вечери, посвећеној сјећању на Свете мученике Бранковене, чланове владарске породице Константина Бранковена, који су мученички страдали 1714. исповиједајући вјеру православну, присуствовао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Уваженог госта из Румунске православне цркве, Епископа карансебешког Г. Лукијана и његове сараднике, он је поздравио ријечима срдачне добродошлице.
"Велика ми је част да поздравим Преосвећеног Владику карансебешког Г. Лукијана из Румунске православне цркве, који нам је донио радост и благослов поводом празника Рођења Пресвете Богородице. Имали смо прилику да га чујемо у Саборном храму у Никшићу и манастиру Косијерево, имали смо изузетну прилику да се поклонимо чудотворној икони Мајке Божје из манастира Калугара из његове Епархије, а вечерас ћемо, користећи његову љубав и доброту, сазнати нешто више о животу Румунске православне цркве“.
"Он је одабрао тему о Светим мученицима Бранковенима, који су пострадали прије 300 година од Турака. Много је сличности у историји наших народа. То је страдална, крстоносна историја оба народа, вјечита борба за очување вјере, културе, традиције. Много је тога што се додирује и прожима у нашим културама, зато је веома је драгоцјено да чујемо ријеч нашег драгог Владике о Светим мученицима и животу Румунске православне цркве“.
"Надам се да ће овај долазак Преосвећеног Епископа Лукијана и благослов Мајке Божје бити од великог значаја за наше будуће односе, да ће наше везе у будућности бити још чвршће“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Владика карансебешки Г. Лукијан је изразио велику радост због посјете Црној Гори, која је уприличена са благословом румунског Патријарха Г. Данила, а у циљу унапређења и јачања односа између двије братске Православне Цркве.
"Дочекали сте нас у Саборном храму у Никшићу толико лијепо да немам довољно речи да то опишем. Обогатили сте нас духовно, пријатно изненадили вриједним поклонима, а и данас је за нас био специјалан дан, јер смо се поклонили моштима Светаца Српске Православне Цркве, који су остали у својој вјери у најтежим временима на овом простору, исповиједали су до краја свог земног живота вјеру у једну Саборну апостолску Цркву православну. Пуни смо емоција, све што смо доживјели, понављам, не могу да опишем колико је лијепо и снажно утицало на нас. Стари манастири у којима се види да су се монаси дуго и предано молили. Зато је ваш народ опстао у вјери до 21. вијека, јер је имао велике молитвенике и снажно монаштво“.
"Завршавамо ова три дана, незаборавна три дана у Црној Гори, предавањем које је посвећено Светим мученицима Бранковенима зато што се ове године навршава триста година од Њиховог мучеништва. Владар Константин Бранковјану, четири његова сина и његов зет посјечени су у Константинопољу 15. августа 1714. Румунска Православна Црква је ову годину прогласила за годину мученика Бранковена, а Синод Румунске Православне Цркве је одлучио да ова година буде посвећена, осим мученичкој жртви Бранковена, и двјема великим Светим Тајнама – исповиједања и Светог причешћа. Постоји дубока и тајанствена веза између жртве Господа нашег Исуса Христа на Голготи (та се жртва понавља са сваким причешћем до дана данашњег), с једне стране и жртве свих мученика Божјих, с друге стране“.
"Господ Исус Христос у Јеванђељу по Луки каже разапет на крсту: "Оче, у руке Твоје предајем дух свој“. И Константин Бранковјану учи своја четири сина прије погубљења да треба да се жртвују за Христа Господа и вјеру православну и да ништа на овом свијету не заволе више од вјере у Господа Исуса Христа. Видјећете, такође, у овом предавању да је најмлађи син Матеј, дјечак који је тада имао свега 11 година, и који је био веома потресен и моли оца да му дозволи да пређе у ислам, пошто су га држали да гледа како су му посјекли три старија брата, али Константин Бранковјану каже свом најмлађем сину: "Сине, ми смо већ све изгубили, али немамо право да изгубимо вјеру у Господа“.
"Постоји, дакле, дубока веза између жртве евхаристије и жртве мученика. Путир, у коме је крв Господа нашег Исуса Христа на крсту на Голготи, остаје исти на свакој светој Литургији за све оне који вјерују у жртву Господа и у Његово васкрсење. За нас православне хришћане постоји врховна жртва, а то је крштење у крви, у ствари, мучеништво. Познато је да су у Српској Православној Цркви бројни мученици који су страдали за Господа, од обичног народа до царева, краљева, војвода, свештеника, чесних отаца, преподобних монахиња, сви они који су бранили истинску православну вјеру. Зато смо ми у нашој Румунској Православној Цркви сматрали да треба да се сјетимо и да прославимо Свете мученике Бранковене“, рекао је Преосвећени Епископ карансебешки Г. Лукијан.
Константин Бранковјану је рођен 1654. у селу Брнкове. Учио је високе школе тадашњег времена. Од Господа је добио изузетне интелектуалне и моралне квалитете и као веома млад, са 20 година, постао владар, дошао на трон румунске земље. Из брака са супругом Маријом добио је седам ћерки и четири сина. Био је изузетно паметан и мудар, знао је како да влада. 1688. долази на трон румунске земље, доњег дијела румунске провинције која се звала румунска земља у веома тешким околностима и постаје један од водећих лидера у читавој области. Тај период ће бити вријеме највећег процвата који је доживјела та јужна румунска провинција. Владао је 25 година. Крај 17. и почетак 18. вијека били су у знаку Константина Бранковјануа, који је био велики задужбинар и који је оставио дубок траг у румунској култури и умјетности.
Најзначајнија задужбина Константина Бранковјанија је манастир Хурез у Епархији Рмника, у којем је себи био припремио вјечно боравиште, али пошто су га посјекли у Константинопољу није сахрањен у тој великој, лијепој и веома посјећеној светињи у Румунској православној цркви. У овом светом храму се први пут појављује стил који је и до данас опстао, а у питању је византијски, обогаћен са новим идејама и елементима италијанске ренесансе.
Подигао је Константин Бранковјану и друге бројне цркве и манастире од којих су неки и данас познати и посјећени. Прије него што је постао владар румунске земље подигао је цркву у мјесту Потлођ поред Букурешта, затим на улазу у Могошију, а након што је постао владар подигао је још три веома значајне цркве од којих је само једна опстала у Букурешту и зове се Свети Ђорђе Нови, гдје ће касније бити пренијете мошти Светог Константина Бранкованија. Он је послије Светог Штефана, великог румунског задужбинара подигао највише цркава и манастира како у Трансилванији, тако и у центру Румуније, затим у Константинопољу, Галати, Исмаилу, Светој Гори. Више пута је прилагао значајну новчану помоћ манастиру Хиландар, као и манастирима на тлу Србије Раковица, Раваница, Студеница и Милешево, те манастиру у Требињу.
Осим што је подизао задужбине бринуо је и о томе да школује свој народ, водио рачуна о просвети, штампи, подизао школе у румунској земљи, у Трансилванији, изградио је прву школу у центру Румуније, а 1689. довео је у румунску земљу Светог Антима, који је штампао највећи број румунских књига, као и на грчком, словенском, турском, арапском језику. 1694. године је основао академију у Букурешту, као највишу школу у то вријеме која је функционисала поред манастира Светог Саве Освећеног, прије него што је основан Универзитет у Букурешту.
На крају духовне вечери, које је била посвећена румунским мученицима Бранковенима, књижевник Милутин Мићовић је, у име Књижевног друштва "Његош“, Преосвећеном Владици Лукијану поклонио комплет сабраних дјела Петра II Петровића Његоша.
"Петар II Петровић Његош Митрополит црногорски je велики српски и васељенски пјесник, обдарен небеском лучом, небеском свјетлошћу. Сви који га читају приближавају се његовој тајни, долазе до дубоког познања о себи и Богу у нама. Права је прилика да Вам поклонимо сабрана Његошева дјела у којима је сакривена свјетлост која се открива читањем и сусретањем. Хвала Вам што сте дошли у посјету нашој Епархији и што је уприличен овај сусрет румунског народа и Румунске цркве са нама Србима овдје у Црној Гори“, нагласио је Милутин Мићовић.
Комплет сабраних дјела Његошевих Мићовић је поклонио и пјесникињи Љубици Рајкић, која је, ових дана, била у пратњи Епископа Лукијана током његовог боравка у нашој Епархији.
"Она је била у улози преводиоца, међутим Љубица Рајкић носи свој крст, али и крст и страдање својих предака, који су прије више од 300 година пошли са Косова у великим сеобама српског народа и населили се у Банату, данас румунском Банату. Носећи то страдање, своје и свог наслеђа, кроз нашу пјесникињу Љубицу Рајкић исијава искра бесамртна која ју је упутила управо на Његоша“, рекао је Мићовић.
Његово Преосвештенство владика карансебешки Г. Лукијан је свом домаћину Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију поклонио, овом приликом, монографију "Живот и дјела румунског владара Константина Бранковјануа“ аутора Николаја Попескуа која је, поводом обиљежавања тристагодишњице од Њиховог мучеништва, изишла из штампе ове године. Предсједнику Књижевног друштва "Његош“ Милутину Мићовићу Владика Лукијан уручио је на дар капитално дјело "Константин Бранковјану, снага визије“.
