На празник Светог великомученика Никите, у недјељу 28.септембра 2014.године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије извршио је, са свештенством и вјерним народом, мало освећење храма Светог Јована Крститеља у селу Мацаваре, у Бањанима код Никшића.

Након освештања обновљеног храма одслужена је и Света Архијерејска Литургија у којој је Преосвећеном Владици саслуживало свештенство и свештеномонаштво наше Епархије.

Сабраном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

"Благодаримо Богу на овој сунчаној свјетлости која нас грије данас овдје код цркве Светог Јована Крститеља, али нас грије и друга свјетлост Божја, вјечна, она духовна свјетлост која просвећује наше мисли, наша срца и наше душе, која нас приводи Господу и даје вид нашим духовним очима да сагледамо истину, да сагледамо оно што је добро и корисно за наше душе, за наше спасење и спасење наших ближњих, за спасење цијелом свијету. Та духовна свјетлост, драга браћо и сестре, јесте света православна вјера и ми смо се данас у њој сабрали, у име Божје, у име Христа Господа Спаситеља нашег, други дан послије Вазношења Његовог Часног Крста, послије пројаве чудотворне моћи Часног и Животворног Крста Господњег на васељенском плану“.

"Ова недјеља се празнује посебно као недјеља послије уздизања Часног Крста и у знаку је Часног Крста, односно у знаку искупитељног дјела Христовог. Крст Господњи је знак Христовог доласка у овај свијет, а нарочито знак Његовог страдања, Његове смрти искупитељне, животворне, а посебно знак васкрсења Христовог и проповједи Јеванђеља Христовог од апостола до данашњег дана. У то име се ми сабирамо, када се год сабирамо у храму Божјем и око храма Божјег. Tо су најљепша сабрања, јер су у име Божје, јер се тако сједињујемо са Господом, једни са другима у Духу Светом, а јединство у Духу Светом је најјаче јединство, највеће сродство, најближе, најчудотворније, најмоћније, најдјелотворније“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Владика је изразио радост због обновљења цркве Светог Јована Крститеља у Мацаварама.

"Веома се радујем што је ова црква овако лијепо обновљена, са великом пажњом, љубављу и трудом. Нека то буде благословено i за ово мјесто и за оне који овдје живе, који су родом одавде, а живе негдје друго, да их ова црква све сједињује. Нека Бог благослови све наше добротворе, приложнике, обновитеље и све који су се потрудили око овог светог храма. Не само у Бањанима, него диљем ових наших гора, народ се, углавном, раселио и многи су мислили да Cрквa више неће имати толики значај, сматрало се да су цркве дио прошлости. Међутим, Црква је увијек будућност, она је и прошлост и садашњост, али је, прије свега, наша будућност“.

"Ваши преци који су подизали ову цркву, нијесу је градили само за себе, него су је градили за своје потомство и значај те њихове замисли посебно се види данас. Да да није ових гробова, да није огњишта, а, прије свега, да није храма Светог Јована Крститеља, ваше крсне славе, мање би се долазило у ово мјесто, многи би га заборавили, а ова светиња ће их и у будуће везивати, сваки камен ове светиње ће бити све драгоцјенији ма гдје живјели људи који су из овог краја. Ваши преци су, не тако давно, дошли из Пјешиваца, ви боље знате кад је то било. Лијепо су се овдје укорјенили, па је ово мјесто, ово поднебље, њихов свети завичај, свето сјећање и свето мјесто њиховог окупљања и у будуће, ако Бог да. Нека тако и буде, нека су благословене руке свих који су се потрудили око обнове овог светог храма“, казао је Преосвећени Епископ.

Он је, овом приликом, архијерејским граматама одликовао најзаслужније за обнову цркве у Мацаварама. Одликовања су, „за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, нарочито приликом обнове цркве Светог Јована Крститеља у Мацаварама“, уручена: Младену Перовићу, предсједнику Одбора при храму Светог Јована Крститеља, Радославу Перовићу и Веселину Мирковићу.

У име Црквеног одбора при храму Светог Јована Крститеља обратио се Младен Перовић.

"Генерације наших предака, који су живјели у Мацаварама, су прије 150 година ту своју жељу претворили у дјело и саградили овај свети храм у јеку тадашњих ослободилачких ратова у тешким и, за већину данашњих генерација, незамисливим условима живота. Саградили су га да би се у њему и око њега окупљали и Богу молили и на овом и на оном свијету и тиме постајали јединственији и саборнији. Такође, не смијемо заборавити да су све генерације наших предака, од тада па до данас, дограђивале и одржавале овај храм у складу са својим материјалним могућностима и могућностима које је вријеме носило са собом и око своје светиње се окупљали“.

"На овај начин желио сам да истакнем колика је и наша света, људска и морална обавеза да, и поред мноштва, личних, породичних, радних и других обавеза које намеће савремени живот, наставимо традицију наших предака, односно да овај свети храм пазимо, одржавамо, чувамо и око њега се сабирамо и то преносимо на млађе генерације. Колико у томе будемо успијевали толико ћемо више вриједјети пред Богом и људима и нашим будућим покољењима“, нагласио је Перовић.

Фото Жељко Шапурић