Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у петак 26.септембра 2014, молебан испред Вуковог споменика у Петњици код Шавника.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство Епархије будимљанско-никшићке: јереји Миливоје Јововић, парох жабљачки и Драженко Ристић, парох шавнички.

Молебан је служен поводом обиљежавања 200 година од издавања Писменице и 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, а које су са пригодним програмом организовали: Институт за српски језика САНУ, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу.

Учесницима дводневне манифестације, која се одвија у Никшићу и Вуковој постојбини, комплексу Вуковог споменика на Петњици, обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

"Заслужио је Вук Караџић да му обавимо помен у његовом старом завичају, његовој старој Херцеговини, а данашој Црној Гори, у скровитом мјесту његовог старог завичаја Петњици. Исто као што је заслужио да се помиње у Тршићу и да се сабирамо у мјесту његовог рођења, тако исто је заслужио да се сабирамо у мјесту његовог старог поријекла, као што ће дати Бог да се саберемо и на старом огњишту Караџића у Лијевој ријеци, пошто и тамо постоји иницијатива да се постави спомен-обиљежје Вуку Караџићу поводом 150 година од његовог упокојења“.

"Ове године помињемо и његову српску „Писменицу“ коју је објавио прије 200 година и мислимо колики је значај те „Писменице“ и свега што је Вук учинио за српски језик и књижевност, за велико, богато, пребогато наслеђе српског језика. Није случајно што га увијек помињемо заједно са Његошем јер су били пријатељи, сарадници, радили на истом дјелу. То су они великани са којима би се сваки (други) народ поносио, а, свакако, поноси се српски народ и са Вуком и са Његошем, не питајући чије је дјело веће, јер су њихова дјела темељи наше културе“.

"Вук је, хвала Богу, имао од кога чути, имао је своје пјеваче, имао и своје настављаче и сараднике, како у вријеме свог живота, а тако и после своје кончине, па су велики научници, међу њима значајан број из Црне Горе и Херцеговине наставили Вуково дјело, које се и данас у науци изучава, продубљује и наставља. Оно што је Вук започео и ми смо дужни чувати и унапређивати. У томе је велики значај оваквих сабрања, гдје имамо прилику да чујемо мудре и учене ријечи од наших професора српског језика, оног језика који је Вук уобличио, ослонио га на наслеђе својих предака, на херцеговачко нарјечје и то треба да нам буде част. Хвала организаторима ових лијепих културних догађања и свима вам срећни ови Вукови дани у Црној Гори“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

У име породице Караџић добродошлицу је пожелио професор Војислав Караџић.
Излагања о Вуку и Вуковом раду имали су др Свето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, др Милица Радовић – Тешић, такође са Института за српски језик САНУ и доц. др Драга Бојовић, предавач на Студијском програму за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу.

Да је Вуков дух и даље присутан на овим просторима посвједочили суВукови пјевачи: народни гуслар Бошко Вујачић и етно група Бањанке.

У послијеподневним часовима уприличена је посјета Студијском програму за српски језик и јужнословенске књижевност на Филозофском факултету у Никшићу, гдје су професори и научни сарадници Института за српски језик САНУ упознати са историјатом овог одсјека и садашњим стањем, односно пројектима, истраживањима, издањима и осталим активностима.