Свету Архијерејску Литургију на празник Светог Саве, Првог Архиепископа Српског, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у манастиру Ђурђеви Ступови.

Владици је у празничном богослужењу саслуживало неколико свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Молитвеном сабрању, у спомен нашег духовног Оца Светог Саве, присуствовао је велики број вјерног народа беранског краја, којима се надахнутом архипастирском бесједом обратио Преосвећени Владика. Он је казао да, славећи Првог Архиепископа и просветитеља српског Светог Саву, треба, прије свега, да имамо на уму да је он био јеванђељски човјек. Наш народ, према ријечима Епископа Јоаникија, склон је да Светитеља Саву доживљава превасходно као националну величину, али он не би могао постати равноапостолни и васељенски светитељ, да изнад свега није био јеванђељски и Божији човјек.

“Да је Свети Сава остао само у оквирима свог народа он не би био тако велика личност, а вјероватно, да не би био ни свет. Био би, вјероватно, још један у низу оних великана наше историје. А оно што је Саву, нарочито, красило јесте његова вјера, јер је Бог, очигледно, посебно промишљао када је Светог Саву послао у овај свијет. Свако на овај свијет долази по Божијем промислу и вољи Божијој, али за нашег духовног родитеља и руководитеља Господ је имао нарочит план“, рекао је у својој бесједи Његово Преосвештенство.

Говорећи о Савиној великој жеђи за Господом, владика Јоаникије је подсјетио на његово рођење и одрастање у дубоко религиозној породици, која је своју побожност свједочила љубављу према дому Божијем, подижући дивне и красне светиње. И његова шира породица била је веома побожна, па се и у самој Савиној души отворила таква богочежњивост да је кренуо да тражи Христа Господа, како би Њему посветио свој живот и своје биће, да Њему служи у све дане живота свога.

“Отишао је на Свету Гору Атонску као веома млад да се научи духовном животу и сталном служењу Господу, своје срце и своју душу да отвори да је обасја свјетлост и милост Божија, да своје срце учини станом Бога живог. Подвизавао се Свети Сава у посту, молитви, непрестаном труду и учењу, сараспињући себе Господу Исусу Христу. Ни на Светој Гори није се задовољавао само подвизима у монашком општежићу, него, пошто са својим оцем устроји Хиландар, устроји и Карејску испосницу, а касније и ону Студеничку. Одавао се све већим подвизима, строгом посту и молитви да би дух свој ојачао и вјеру продубио. И постао је свјетилник васељене и свједок Јеванђеља Христовог, а, вршивши архиепископску свету дужност постао је апостол српском народу.“

“Сви народи, а било их је много на подручју Балкана прихватили су Светог Саву, управо, зато што је он био апостол Христов, освећени сасуд Духа Светог из чијих уста је излазила чиста јеванђељска ријека благодати Божије. Он је зато могао да устројава епископије и све је привео у послушност, не себи, него Христу Господу, јер је његова ријеч била убједљива. Од тог времена и од Светог Саве и Светог Немање научисмо како треба живјети хришћански, како се треба Богу молити, како се кајати и своју душу чистити, како врлински живјети да бисмо се испунили љубављу Божијом, као што се љубављу Божијом изобилно испунио Свети Сава“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.

Свети Сава је, према Владикиним ријечима, српском народу био за углед кроз сва времена. Постао је наш вођа још за свог живота, а Бог му је дао благодат да наш вођа, наш учитељ и просветитељ буде кроз сва времена до данас, када је његов народ опет изложен бројним тешкоћама и искушењима.

“Многи се противе Светом Сави овдје у Црној Гори, гдје је његов култ био изузетно развијен и гдје се он с љубављу поштовао и прослављао у домовима и школама и скоро да нема брда или пољане које не носе његово име. Сви Петровићи, до посљедњег владара Црне Горе, били су одани Светом Сави и слиједили су га, а краљ Никола написао је ону прекрасну пјесму о Светом Сави као националној величини, као школској слави и учитељу омладине. И онда ће неко рећи да култ Светога Саве у Црну Гору увозимо из Србије, што није тачно. Ево и данас, кад имамо бројне тешкоће и искушења, када смо залутали и удаљили се од Цркве, удаљили се од самих себе, од својих отаца и предака, ми можемо изићи на прави пут, пут Божији, али само ако отворимо своје уши да чујемо глас Светог Саве.“

“Нека свима буде срећан празник, да славимо Светога Саву као нашег учитеља и као васељенског Светитеља, да га не присвајамо само за себе, јер он припада Христу и Цркви Божијој, а и ми преко њега да будемо посвећеници Христу и Цркви Божијој. Тако да га славимо, тако да га величамо, тако да га у помоћ призивамо, да се испунимо његовим врлинама, његовим духом и његовом љубављу према Богу и према ближњима својим, према Цркви, према вјери!“

Током Свете Архијерејске Литургије освештан је и преломљен славски колач. Потом је у манастирској трпезарији одржан пригодан дјечији програм, на којем су малишанима подијељени светосавски дарови.