Саопштење са шесте сједнице Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011.
У складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја 2006. године о оснивању Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, који се по потреби састаје ради разматрања живота Православне Цркве на територији државе Црне Горе, данас је у манастиру Ждребаонику код Даниловграда, благодаћу Божијом, одржано шесто засједање православних епископа Црне Горе, којем су присуствовали сви епископи који чине овај Савјет и то: Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као предсједник, и Преосвећени архијереји: милешевски Филарет, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.
Епископи су најприје заблагодарили Богу на благословеном животу Цркве Божије у Црној Гори и непрекидно унапријеђивање њезина свакодневног дјеловања, које је осјетно међу вјерним народом и уопште у друштвеном животу Црне Горе. Поздравили су и коначан престанак неправедне забране слободе кретања на територији Црне Горе Епископу милешевском Филарету, што му је омогућило да присуствује данашњој сједници, с надом да се оваква врста неприличног односа према високим јерарсима било које Цркве или представницима вјерске заједнице неће поновити у Црној Гори.
Имајући у виду потребу правног уређења односа Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, нарочито због многобројних злонамјерних тумачења појединаца из државне и локалне управе, Епископи изражавају своју заједничку вољу да се ови односи уреде на начин обостраног уважавања и поштовања, сагласно уставном начелу одвојености Цркве и државе и немијешања државе у вјековно канонско устројство Цркве и њена аутономна права. У том погледу, и овога пута скрећу пажњу да је Православна Црква у Црној Гори оличена у епархијама Српске Патријаршије (Митрополији црногорско-приморској и епархијама будимљанско-никшићкој, милешевској и захумско-херцеговачкој) и да она има неспорно историјско и канонско право да самостално уређује свој организациони живот. Ову чињеницу, по једногласном мишљењу свих присутних архијереја, све државне адресе морају неизоставно имати као полазну тачку будућег Уговора између Цркве и државе. Архијереји исказују своју забринутост у погледу непримјерених изјава појединих људи са високих политичких адреса, који, иако потпуно ненадлежни за таква питања, показују зачуђујуће амбиције за унутрашње преуређење Цркве. Овакав притисак на највећу Цркву у једној модерној, секуларној држави је без преседана у Европи, којој се, макар номинално, тежи. Нарочито су бесмислене, злонамјерне и правно неутемељене изјаве о томе да би договори државе Црне Горе и Српске Православне Цркве били незаконити и невалидни. С њима се могу мјерити и већ учестали позиви на развлашћивање Православне Цркве и неразумно и противправно подржављење њене имовине, који нијесу допринијели и засигурно неће ни у будућности смиривању напетости између Цркве и државе, нити укупној друштвеној стабилности, преко потребној у овим кризним временима.
Православни архијереји, у име свога свештенства, вјерника и пуноће Цркве, изражавају спремност и вољу да сарађују са свим надлежним институцијама државе Црне Горе на превазилажењу отворених питања, подсјећајући на то да је држава Црна Гора већ потписала Темељни уговор са Светом Столицом и да у једном и јединственом правном систему не може бити повлашћених.
Српска Православна Црква се старала и наставиће да се стара о свим православним вјерницима у Црној Гори, без обзира на њихове националне, идеолошке, политичке и друге разлике, остајући такође отворена за сарадњу са свим добронамјерним људима на унапријеђењу општег добра и напретка свих без разлике.
Народ Божији позивамо да не поклекне пред духом времена, пред бесплодним дјелима, распрама и подјелама, које, без икакве сумње, не доносе никакво добро Црној Гори, већ да остане стамен у својој вјери у Распетога и Васкрслога Господа нашега Исуса Христа , који је једини наш камен темељац, наш Пут, Истина и Живот.
