На мјесном гробљу у селу Приградина (Велимље) у Бањанима, на празник Цвијети, у недјељу 28. априла 2013, сахрањени су земни остаци Млађена Мићовића, дугогодишњег правног заступника и члана правног савјета Митрополије црногорско-приморске, иначе брата Преосвећеног Епископа будимљанско–никшићког Г. Јоаникија.
Опијело у цркви Светог Ђорђа под Горицом служили су Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско–приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско–никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и у присуству сабраног народа. Митрополит је, бесједећи, истакао значај Млађена Мићовића за нашу Цркву, који је, као “непоколебљиви слуга Божији, читав свој живот, а нарочито посљедњих 25 година, везао за Митрополију црногорско-приморску“. Био је, према ријечима Високопреосвећеног Архиепископа Амфилохија, бескомпромисан човјек који није узмицао од овоземаљских проблема и заслужио је велико поштовање и вјечну памјат, јер је трагове доброчинства остављао у срцима свих нас.
“Овдје, на земљи није лако наситити се правде Божије, овдје смо обдарени само жеђу за правдом Божијом, а том жеђу за брањењем и свједочењем правде Божије био је испуњен наш брат Млађен Мићовић. Син Сава Спасојева и Видосаве из Бањана иза којих је остао широки траг по Божијем дару. Нека ми опрости Владика, браћа и сестре нашег Млађена и његово потомство, у том широком трагу Сава Спасојева најзначајније, најдивније, најузвишеније мјесто посједовао је, посједује и посједоваће Млађен Мићовић. Морам да вам кажем и да вам исповиједим и то, ево, ја сам Владика и Митрополит црногорски, а његов брат Епископ будимљанско-никшићки, рођен из исте утробе као и он, па ми се чини да је, можда, његово мјесто могло да буде на мом или на мјесту његовог брата, јер је такву мудрост, знање, вјерност и свједочење имена Божијег носио у себи наш Млађен Мићовић“.
“Он је био тврђа наше Цркве у Црној Гори, био је тврђа, правдољубац, правдоносац и свједок правде Божије у нашој Цркви, у Митрополији црногорско-приморској, у Епархији будимљанско-никшићкој. У овим временима, када је неправда или лажна правда завладала људима он, имајући чисто срце, чисту душу и чисти ум, ни за тренутак се није помјерио, нити уплашио било кога и било чега. У сваком тренутку вјеран истини Светог Петра Цетињског и знања да је у имену Божијем суд и правда. Такав је био и такав је остао наш Млађен, ево га, видите, како се, послије свог упокојења, загледао у вјечност и Бог га обдарио овим златним вијенцем браће његове, сестара његових, потомства његовог, потомства браће и сестара његових и свију нас, златним вијенцем око његове часне и честите главе“, рекао је Архиепископ цетињски.
Он је нагласио да је Млађен Мићовић посједовао смиреност, правну логику, високо познавање и узвишени осјећај Божанске и људске правде, што му ни његови неистомишљеници нијесу могли оспорити.
“Морам да кажем да од кад се брат Млађен разболио наше трагање за правдом у овој бесудној земљи, каква је на жалост Црна Гора, некако је почело да нам клеца, иако имамо часне и честите адвокате, који се брину и труде да заштите име Божије и правду Божију и правду народну, али, нема нам Млађе посљедњих година. Он је многе ствари започео, али није стигао да их заврши. Дубоко сам увјерен да ће он, одлазећи одавде, из овог бесудног времена, оним чиме га је Бог обдарио и испунио, док је био овдје на земљи, тиме и сада, на још убједљивији начин, свједочити тамо гдје више нема бола, ни уздаха, гдје нема неправде и гдје лаж не може тријумфовати над истином, нити неправда над правдом, нити неправедници над праведницима, нити бранитељи зла и лажи над онима који су бранитељи добра и истине Божије“, бесједио је Митрополит Амфилохије.
Посмртни остаци Млађена Мићовића потом су пренијети у родно мјесто Приградина, гдје је у цркви Светог архангела Михаила обављен помен. Помен је извршио Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије који се у присуству великог броја народа, сабраног из Црне Горе, Херцеговине и Србије, бираним ријечима опростио од Млађена.
“Неки велики, мудри човјек записао је да има у човјеку мјесто гдје се сједињују вјечност и пролазност, смртност и бесмртност и гдје се пролазно може претворити у вјечно и смртно у бесмртно. То мјесто су Свети Оци одређивали као најдубљу дубину људског срца и сви ви, који сте много боље познавали овог Божијег човјека, знали сте да је цијело његово срце, могли сте видјети и осјетити, било стан за живог и вјечног Бога. Зато данас, браћо и сестре, иако је велика туга, иако ће бити велики недостатак, иако је већ дуго болест трајала, иако одлази од нас и брат и пријатељ и човјек Божији, имамо једно неизрециво осјећање да у овом човјеку нема смрти, него да се у његово срце уселио Бог и да му је даровао живот“.
“За нас људе, браћо и сестре, смрт јесте страшна, као што је за нас страшан одлазак пријатеља у даљину и као што је страшан и тежак сваки растанак, тако и овај, али, погледајте драги пријатељи, и ви драга дјецо, и ви браћо Млађенова, и драги Владико, како је неизрецива и чудесна утјеха љубави Божије. Након свих мука и болова, ми данас, као на Светој служби, стојимо и осјећамо, не смрт у овом Божијем човјеку, него живот. Нека је благословен Бог наш Који нас је утјешио, Који нам је даровао вјеру, Који нам дарује живот, Који нас милује Својом вјечном добротом и чини од нас да будемо бића не за смрт, него за живот, не за пролазно, него за вјечно“, казао је Преосвећени Епископ Г. Григорије.
На вјечни починак, у име бројних пријатеља, које је стекао током педесет и седам година овоземаљског живота, Млађена Мићовића испратио је Славко Крстајић.
“Тешко је наћи довољно правих ријечи које би сажеле један тако дубок, садржајан и, свакако, плодан живот. Тешко је у неколико реченица осликати наше дружење, а не оскрнавити чистоту лика и успомене, крајњу оданост и жртву човјека који је своју судбину везао за породицу, за живот и статус Цркве Христове у Црној Гори, кога су красиле најљепше хришћанске врлине и који је до посљедњег тренутка живота свједочио своју вјеру, приврженост породичним, националним, традиционалним вриједностима. У сваком послу крајње аналитичан, смирен, прибран, у понашању отмен и господствен, уздржан и одмјерен душом и тијелом, оличење најбољег изданка расе Старе Херцеговине“.
“Дани и године су пролетјели, накуцали смо се чаша, напјевали пјесама, начитали књига, написали писама, испричали прича, радовали се и жалостили, покушавали понекад и успијевали, често се борили са вјетрењачама. И симболика данашњег дана када је Господ ушао у Свети град Јерусалим за тебе значи напуштање овог вашара таштине, сплетки, интрига и неморала и улазак у Небески Јерусалим, улазак у бескрајно Царство Небеско. Осиромашени смо за једно велико искрено пријатељство, које, извјесно, не престаје, него се пресељава у другу димензију, прелази у сјећање, у трајно сачувану радосну успомену. Крст, који си мушки и достојанствено носио, током цијелог свог живота, свјетлост је и путоказ твом Саву, твојој Евгенији, твојој Исидори и утјеха твојој животној сапутници Оливери. Они, и твоја браћа и сестре могу да буду поносни на тебе и твој животни пут, а ми на све вас као наше пријатеље“, рекао је Крстајић.
Од блаженог спомена Млађена Мићовића опростио се и протојереј-ставрофор Драган Станишић, професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу.
Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију, свештенству Митрополије, бројним пријатељима, комшијама, особљу здравствених установа КБЦ-а у Подгорици и Београду, који су Млађену и његовој породици пружали помоћ током болести са којом се више година храбро борио, у име породице Мићовић захвалио је Млађенов брат Момчило.
“Млађен је имао доста пријатеља, па и овај скуп показује да је имао много пријатеља, да су га људи цијенили. Много је људи који су му помогли на разне начине и свима им на овај начин захваљујемо како не бисмо, не дај Боже, превидјели нечије име да поменемо. Желим да укажем на пријатељства која су се стицала када је било најтеже, на оне помоћи које је кућа Мићовића и, конкретно, породица Млађенова, добијала у вријеме његове болести. Он је свој радни вијек највише посветио Цркви и Митрополији и ту је имао највише пријатеља са којима је дијелио зло и добро“.
“У данима док је боловао, управо, људи из Цркве, из Митрополије црногорско-приморске, из Епархије будимљанско-никшићке долазило је да га посјети, да разговара са њим, да га храбри да издржи и ми смо им свима захвални, посебно Митрополиту Амфилохију који је уочавао Млађенов труд и залагање, имао осјећаја да то своје запажање на лијеп начин искаже, да га похвали и на неки начин подржи у том његовом раду. Ту су и бројни други људи и установе, који су били уз њега и његову породицу, уз све нас. Лијечио се и у Црној Гори и у Београду, гдје смо, такође, наишли на дивну подршку и стекли пријатеље, а како се понекад, на жалост, све не може излијечити, лијек је људска и топла ријеч, које смо добили од поменутих установа и на чему смо им свима захвални“, казао је у опроштајном слову Момчило Мићовић.
У присуству породице, бројне родбине и пријатеља земни остаци Млађена Мићовића сахрањени су на мјесном гробљу у Приградини. За њим су остали син Саво, ћерке Евгенија и Исидора, и супруга Оливера.
Нека је вјечни спокој нашем драгом брату у Христу.
