У манастиру Светог Саве под Орлином у уторак, 24. јула, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Епархије захумско-херецговачке, одржан Први сабор православне омладине.
Сабрање је почело Светом Архијерeјском Литургијом, коју је у манастирској цркви служио Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије уз саслужење бројног свештенства и монаштва двију Епархија.
Након светог богослужења, којем је, у великом броју, присуствовао народ најближих херцеговачких и црногорских општина, одржана је свечана академија, коју је поздравним словом благословио Преосвећени Епископ Григорије.
“Као што видите, драга браћо и сестре, овај манастир подигнут је на дивној мјесту, у овој планини. Изграђен је веома лијепо и веома квалитетно. Диван манастир, дивна црква, подигнут жељом и надахнућем Божијим једног човјека, који је овдје међу нама, и носи то велико име ктитор, г. Миодраг који нам је свима омогућио да служимо службу и да се молимо Богу и за њега и за себе и за све људе на овом свијету“, казао је Његово Преосвештенство.
Према ријечима владике Григорије, оно што је врло важно, јесте да ова црква и овај манастир још више зближавају народ са обје стране границе између Херцеговине и Црне Горе, а Црква су људи сабрани око имена Господњег, око самог Господа.
“Чули смо безброј пута и читали у Светом Јеванђељу „гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам и ја, међу њима“, говори Господ. Један од великих светитеља и учитеља Цркве Божије, каже: “Замислите кад је Господ тамо гдје су један, два или три у име Његово сабрани, како ли је тек Господ ту гдје нас има много и када су велики сабори“.
“Овај сабор ове године почели смо скромно, с нама који смо тако блиски Цркви, али он ће сигурно да расте и узрасте до те мјере да једноставно сви људи добре воље из града Никшића, Гацка, из Херцеговине, с ове стране административне границе, с оне стране административне границе, буду сабрани на једно мјесто, као што се жито расијано по горама и долинама сабира и постаје хљеб који се приноси Христу Богу. Зато смо данас овдје, да бисмо живјели у светињи, да би нас светиња оживјела, да бисмо молитвама призвали име Господње, али и да би Господ имао коме да дође. Зато смо данас овдје, да бисмо служили, да бисмо се радовали, да бисмо пјевали, да бисмо играли, да бисмо заједно јели хљеб потребни, да бисмо заједно пили вино и да бисмо заједно били, а то је већ велика и највећа духовност која се може догодити на земљи“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Г. Григорије.
Скупу се обратио и ктитор недавно освештаног манастирског комплекса г. Миодраг Давидовић.
“Преосвећени владико Григорије, велика радости нашег данашњег скупа, дико и поносу свеколиког српства, радујемо се што сте дошли да увеличате данашњи дан. Међу нама је, како сте сами рекли, и наш владика Јоаникије, његов дух је са нама овдје у цркви, иако је он, због раније преузетих обавеза, одсутан“.
“Овај храм је Господ послао и спустио га овдје на земљу, на саму границу не би ли, неким чудом, заједно са његовим доласком, нестала граница. По мишљењу свих нас овдје видимо да та граница, сваким даном, све више нестаје и, ако Господ да, и сама ће нестати да бисмо се молили Богу и свецима и свим светима, да би наши драги људи били у прилици да нормално функционишу, да се сви нормално понашамо овдје, с обзиром на то да смо један народ, једна вјера, једно писмо, један језик, једно све“.
“Радујемо се што је данас овдје оволико омладине која ће наставити ово што смо ми започели и која ће много боље, љепше и богоугодније служити Господу нашем него што смо ми у прошлих шездесетак година. Да Господ да да се то вријеме никада не понови, а да ново вријеме и данашње вријеме буде почетак ваше среће и ваше љубави према Господу и свима светима. Нека овај наш први сусрет буде благословен и да сваки следећи буде у много већем обиму, са много више људи, са много више монаха, са много више наших сестара, са много више свих који припадају светој нашој Саборној Православној Светосавској Цркви. На многаја љета!“, нагласио је Миодраг Давидовић.
Предавање под називом “Човјек у свијету Достојевског" одржао је ђакон др Никола Маројевић.
Он је истакао, између осталог, да је “Антрополошки проблем у центру пажње код Достојевског, тако да је од прворазредног значаја показати пут образовања и формирања човјекове личности кроз анализу ликова обрађених у дјелима Достојевског. Свака личност коју је он у својим дјелима с необичном пажњом насликао прожета је погледом његовог “психолошког ока“ до оних дубина на којима се открива однос личности према Богу и њена зависност од идеала апсолутног савршенства, коме човјек у својој суштини и стреми. Нарочита пажња се мора посветити двостраном подвигу вјере, како то он поима, односно, његовој потврдној и одречној страни. Подвигом вјере човјек своју личност предаје Христу, задобијајући је на тај начин, и управо ту Фјодор Михајлович види рјешење кључних проблема човјекове егзистенције.“
“Уводећи Јеванђеље у књижевност и у живот руског човјека, покушавао је да пред Христом провјери свако “проклето питање“ које је мучило њега и његове јунаке. Одгонетајући, у свјетлости Христовог лица, тајну човјека – створио је свечовјечанску логику и због тога његово вријеме не може проћи, него увијек изнова надолази“, закључио је Маројевић.
Након братске трпезе љубави, у амфитеатру манастира Светог Саве, одржан је пригодан програм. Како се могло чути овом приликом, сабор православне омладине – Голија, 2012. установљен је благословом наших архијереја, Преосвећених Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и захумско-херцеговачког Г. Григорија. То што је први ове године, значи да ће се у славу Божију усталити и постати традиционално окупљање, што је само још једна потврда да нема граница које могу одвојити људе, ма ко их наметао. Граница је увијек у човјеку, а нас баш Свети Сава, истакнуто је на сабрању, идући Христовим трагом учи да љубав према Богу и према ближњем руши све оквире и помјера све границе.
У програму су учествовали: сестре Радмила и Атанасија Станишић, пјесник Сретен Видаковић, хорови – Свете Јелене Анжујске из Гацка и Свете мати Ангелине из Никшића, Лука Цицмил и Мостарски фолклор.
