Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Григорија и Светог Михаила Кијевског, у недјељу 13. октобра 2013, Свету Архијерејску Литургију у цркви Силаска Светог Духа на апостоле у селу Полице код Берана.

Саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха манастира Ђурђеви Ступови. Празнично богослужење, којем је, у великом броју, присуствовао вјерни народ беранског краја увеличао је чин рукоположења.
У чин ђакона Преосвећени Епископ Јоаникије рукоположио је теолога Милоша Цицмила из Никшића. Владика се сабраним вјерницима обратио архипастирском бесједом, пожељевши новорукоположеном ђакону да му Бог да изобиље дарова и подстакне га на добар труд како би што ревносније вршио свету службу Божју.

Бесједу Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија преносимо у цјелини:

"Данас смо, драга браћо и сестре, чули свима нама познату причу о талантима и о умножавању таланата. То је веома поучна прича, може се примијенити на сваког појединца. Свако од нас појединачно у њој може да се нађе, а, такође, у њој се могу наћи, из ње се могу поучити све заједнице, сви народи, све државе, сви језици, као што су говорили стари, а знамо како она гласи: господар позва своје слуге па им даде новац, таланте да тргују и да раде, да оплођују тај новац, а кад се он врати онда ће видјети шта је ко учинио. Сви се потрудише колико је ко могао, а један кога назива невјерним слугом не уради ништа, побоја се да не изгуби и оно мало што је добио, па, каже, шта ћу онда и закопа свој таланат, сакри га, ништа не радећи, него чувајући, када дође господар, да му врати исто оно што је примио. У том примјеру се огледа велика немарност, а код свих других који су се трудили било је резултата, неко више, неко мање, сви су били похваљени. Шта је Господ хтио да каже? Сигурно, не ради се о томе да нам је хтио дати поуку из трговине, нити да нам да само неке практичне поуке, него су овдје много дубље поуке."

"Ти таланти су, заправо, дарови Божји. Бог нам је свима дао и ума и осјећања и воље и здравља и многих других дарова и нико се не жали да има мало разума или да има мало осјећања. Ријетко ко се жали да има мало воље. Још су стари говорили када би се људи жалили на нешто, мало би се ко жалио да му недостаје памети, а то значи да не сагледавамо довољно колико смо паметни, нити смо у стању да сагледамо. Међутим, о чему се ради? Уколико се трудимо да те дарове умножимо и да их употребимо на добро, тако ће се умножавати и добијати силу сви наши дарови и тако ће се умножавати добро и у души човјечијој, и у породици, и у заједници, и у овом свијету, уколико се, дакле, тако трудимо да умножавамо дарове и да они послуже добру, да послуже спасењу."

"Данас ова прича овдје читана, на овој светој служби, има нарочити значај, јер смо данас добили новог ђакона Цркве Божје, новог ђакона који ће служити светом олтару. Ако Бог да, биће ускоро и свештеник и имаће велико бреме, велику службу треба да обави. Господ га није послао на ту службу, нити га је одредио на ту службу не дајући му ништа, него данас је ниспослао највећи, бесцени дар на њега, дар свештенства, а први степен свештенства олтарског је ђаконска служба. То су неисказани, превелики дарови које он треба да умножава светом службом Божјом, служећи светом олтару, служећи свом и спасењу својих ближњих. На то је призван и на то је оспособљен. Хвала Богу он се дуго година, иако је млад човјек, а то значи од свог дјетињства, припремао лагано за ову свету службу. Бог му је дао лијепе дарове и глас и стас и памет и данас, нарочито, га је Бог обдарио изузетним и превеликим даром, даром Божјим, даром изузетним, али га није обдарио Господ ни оним првим даровима које је он донио својим рођењем на овај свијет, нити даром крштења, нити овим даром, да би то било само његово достојање, његова имовина, његово благо и ничије више, него му је све то даровао да би се то умножавало, да би Богу послужио како ваља, да би заблистали дарови које му је Бог дао, а нарочито дар свештенства."

"Свети апостол Павле савјетује свог ученика Епископа Тимотеја, а савјетује га, управо, као свештено лице, па му каже: Разгоријевај благодатни дар који си примио пред многим свједоцима, а то, наравно, мисли на овај свети чин, на хиротонију, на рукоположење. И апостол говори Разгоријевај тај дар да би та ватра коју си примио, да би она захватила цијело твоје биће и да би тај пламен пренио и другима, а то је, заправо, пламен вјере, пламен љубави, пламен пожртвовања, пламен ревности и проповиједања ријечи Божје, свједочења истине Божје, коју је Господ посвједочио својом крвљу. То је огањ ревности свештеничке о којој говори Свети апостол Павле и не говори залуд: Разгоријевај тај дар, распируј тај дар, јер тај је дар, заправо, огањ Духа Светог, огањ Божански који спаљује гријехе, који просвјетљује таму овог свијета, прије свега,просвјетљује таму нашег бића, али и просвјетљује таму неразумља у свијету."

"Како је то било у вријеме апостола Павла тако је то и данас, драга браћо и сестре. Није различита ни по чему служба свештеничка у вријеме апостола и у данашње вријеме. Тешко је било тада, а тешко је и данас. Ко мисли да је лако преварио се и ко мисли да је лако послужити Цркви Божјој, слави Божјој и да све то часно изврши, то никада није било лако и не може се постићи без труда, без ревности, без молитве, без поста, без љубави. Ко мисли да се то може постићи механички боље да се не прихвата тога. Дакле, потребан је само труд, Господ је све дао и потребна је вјерност и карактер и чврстина воље, нарочито, драга браћо и сестре, у ово наше вријеме. Имамо осјећај да је данас можда најтеже, може бити да се варамо. Вјероватно да је било раније теже, али су били јачи карактери, јачи људи па су могли лакше носити, а с обзиром на то колико смо данас раслабљени, заиста није лако. Али, Господ неће оставити никога, то знамо. Ко се Њему моли и ко истрајава на Његовом путу, свакога ће оснажити и охрабрити и оспособити да врши свету службу Божју."

"У ово наше вријеме када је све дато на трговину и када све може бити предмет продаје, када се тргује са људским душама, када се тргује са народима и са државама и градовима није лако одржати се и остати чист, а на то смо позвани, а ако неко негдје и поклекне или се испрља нечим има Божански лијек, а то је покајање и исправљање. Ова прича о талантима овдје је добро и лијепо посвједочена на Полици. Ово мјесто је уздигнуто, нарочито, од оног момента кад је обновљена овдје ова светиња и Полица, иако мјесто које се доста раселило и доста ослабило због тога што оде снага, оде млади свијет по свијету, мало остаде народа у Полици, али, ипак, и ово мало народа и они који су отишли нијесу заборавили свој завичај и у ово наше вријеме саборно и сложно обновише цркву Силаска Светог Духа и не само да обновише цркву, него и доста тога још овдје учинише и за њих можемо рећи да су умножили своје дарове које им је Господ дао. Нека само наставе тако и у будуће, па ће овај дом Божји бити ослонац свим вашим домовима и од њега ће те примити сви благослов, имаћете се гдје окупљати и сада и у будуће. Ова светиња је свједочанство и гаранција да неће нико ко је родом одавде заборавити ово мјесто, јер домови, некако, и да се забораве, али светиње се не заборављају и гробови се не заборављају."

"Нека буде ова света служба свима на благослов. Нека нашем ђакону Милошу Цицмилу Господ дарује изобиља дарова, али и нека Га подстакне на добар труд. Он је добар момак, даровит, али требало би да је мало вриједнији, и корићу га због тога и убудуће, наравно, нећу га штедјети, јер ни мене нико не штеди, нити штеди наш народ. Заиста он има лијепе дарове и сигуран сам да ће се лијепо потрудити, на славу Божју, и да ће све нас преко њега и његове службе Господ обрадовати, а то нам и јесте жеља и молитва када рукополажемо нове ђаконе, нове свештенике да служе Светој Цркви Божјој. На такав начин се обнављамо и укрепљујемо. Бог вам свима даровао здравље и напретка и сваког добра. Амин. Боже дај. На многаја љета!"