“Обичаји око и на сам празник Божића везани су за личност Христову, за сам догађај Његовог рођења. Неки народи ките јелку, ми Срби ложимо бадњак, а и једно и друго извориште налази у рођењу Христовом. Сами дарови, на неки начин, симбол су дарова које су Христу принијели источни мудраци, а дубље гледано дарови симболишу таланте које је нама људима дао Бог. Кад бисмо се, ми људи, мало више загледали у себе и своје таланте, видјели бисмо да не посједујемо ништа што нам Неко није даровао, све што смо добили, заправо, нам је поклоњено“, каже јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, поводом обичаја, који прате најрадоснији хришћански празник – Рођење Господа Исуса Христа.
“Као што смо добили од Творца по Његовој љубави, тако са љубављу и ми треба да узвраћамо другима, својој браћи и свим људима, јер имамо једног заједничког Оца Небеског. Долазећи у овај свијет, улазећи у историју, у матицу нашег живота, Христос је донио радост самог рађања, зато се ми силно обрадујемо кад чујемо да се неком нашем ближњем родило дијете. Колика је тек радост била када се сам Бог удостојио да се роди и дође овдје на земљу. Сви Божићни обичаји испољавају ту радост, врве и кипте од радости. Радост са којом дочекујемо полазника, као слику Христову, Који долази у свијет и Који улази у наше домове, треба да нам буде образац да у сваком човјеку гледамо слику Христову и тек тада ћемо имати радост свакодневног сусрета. И она јелка која се кити, па се на њен врх ставља звијезда, симболише, у ствари, звијезду која показује пут мудрацима до Христа. И бадњак који се ложи, код нас обично младо церово дрво, на приморју маслина, симболише снагу, симболише младост и новину у животу – оно што је једино ново под сунцем небеским. И она ватра која је обасјала, освијетлила и загријала витлејемску пећину, треба да разагна таму из срдаца наших, да нас загрије и угрије и да наша срца постану витлејемска пећина у којој ће се Христос родити.“
“Ако ти обичаји нијесу изграђени на култу истинског рођења, истинског знања и богопознања, онда су они квази-обичаји, а Христов култ, прави, истински злоупотријебљен, искоришћен за промоцију некаквих идеја, за подстицај потрошње, за нешто што није у Њему утемељено, што није на спасење нас и на спасење рода људског. У том смислу, чувајући Христову личност, ми развијамо своју личност, чувамо и развијамо најљепшу културу и најљепше обичаје. Сјетимо се колико је поезије, музике, фресака, икона настало на тему Христовог рођења. Самим тим, то је догађај који нас је све покренуо, обновио у нама тај таланат стваралаштва и данас он то исто чини, јер је таква природа онога што је вјечно. Оно је стално ново и стално обнавља, стално продубљује, загријава и обасјава човјека, за разлику од оних лоших потреба које нас брзо заморе, јер не развијају наше таланте, него лажним сјајем гуше у нама таланте, које нам је подарио Творац.“
Суштина празновања
“Прије гријеха, прије пада праоца нашег Адама, човјек је живио славославећи живот, славославећи Бога Творца живота, празнујући живот. Суштина овог, као и свих истинских празника, јесте управо то слављење, прослављање, пребивање у Истини. Кад су запјевали ангели на Небесима “Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“ у тим ријечима стала је читава философија живота, начин нашег живљења, оно на шта смо позвани и призвани. Славећи Бога, славећи рођење Његово ми уједно славимо ону благовијест којом је Архангел Гаврило саопштио Богородици Дјеви да ће родити сина, а она се одазвала на глас Господњи, рекавши: “Ево слушкиње Господње“. Христовим рођењем ми славимо зачеће и рођење сваког човјека, славимо брачну заједницу, јер је сваки човјек личност за себе, не постоје два иста човјека, зато што нас Бог ствара, а не производи, нијесмо серија, нијесмо копије, него смо личности. И, заиста је велика радост, велика тајна зачећа и рођења, које су освијетљене самим Христовим рођењем. Зачеће и рођење нијесу ствар анималности или вулгарности, него радост Божија, Божије стварање и нема љепшег украса овдје на земљи од дјеце. А како је тек био лијеп сам Христос и колика је Његова љепота, како би рекао псалмопојац Давид “најљепши од свих синова коме мед капаше из уста његових“! Загледајући се на тај начин у личност Христову, ми се тек тада можемо загледати у личност сваког од нас и љубав се може зацарити у срцима нашим само ако се примакнемо да нас огрије огањ Онога Који је носилац љубави“, поручује јереј Миодраг Тодоровић.
На Бадњи дан, у петак, 6. јануара, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, служиће се у 8 сати Царски часови. Свету Архијерејску Литургију тог дана служиће Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством. На Бадње вече бадњаци ће бити налагани у 19 часова, а одржаће се и пригодан културни програм. На сам Божић, у суботу, 7. јануара, Јутрење ће се служити у 7 часова, у наставку Света Литургија. У истим терминима богослужења ће бити другог и трећег дана Божића, а Вечерња служба у 18 часова.
