Његово Преосвештенство Епископ будимљанско- никшићки Г. Јоаникије служио је на Васкршњи понедјељак 16. априла, Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Петке – Параскеве, у Расову код Бијелог Поља.

Бесједећи о “празнику над празницима“ , Владика Г. Јоаникије каже да је Васкрсење Христово темељ наше свете вјере и свега онога што чинимо.

“То је темељ ових светих богослужења и темељ свакога доброга дјела, јер тек ако је, оно што чинимо прожето вјером и славом васкрсења има праву вриједност. Васкрсење Христово као празник прослављамо у току ове седмице и сваки дан је као један дан; свих седам дана и зато ову седмицу називамо Свијетлом седмицом, јер је свјетлост Васкрсења засијала из Гроба и обасјала цио свијет. Господ, који је на Велики петак излио своју животворну крв за наше откуpљење и наше спасење, умро je на крсту и сишао у доње свјетове и ослободио душе оних који су раније преминули и увео их у своју славу; и васкрсао у трећи дан и својом свјетлошћу обасјао доње и горње свјетове, небо и земљу. Обрадовао и Анђеле и људе и Духове преведних, и цијела творевина се измијенила Његовим спасоносним дјелом.“

“Када је на Велики петак Господ био разапет (пише о томе у Светоме писму): “Сунце помрча, земља се затресе, темељи земље се усколебаше, гробови се отворише и устадоше неки раније преминули праведници“. Дакле, са распећем Христовом састрадавала је цијела творевина. Али је Његово распеће било животворно и већ је силазећи у доње свјетове Христос васкрсао неке раније праведнике. А са овим васкрсењем цијелом роду људском је дао могућност васкрсења, јер Његова дјела су таква да се не односе само на Њега, него нас Господ чини учесницима својих дјела, па нас тако чини и учесницима Његовог Васкрсења. Сваки онај који вјерује у Христа Господа Распетога и Васкрслога, носећи свој крст у овоме животу, већ доживљава и радост васкрсења и постаје духовно још овдје учесник Његовог васкрсења, а у дан свеопштег Васкрсења мрвих наћи ће се у заједници са својим Господом. И зато празнујемо и прослављамо и сабирамо се. Празнујући и прослављајући нашег Господа ми и своје заједништво обнављамо и утврђујемо. Јер Господ, који је показао своју надмоћ и силу над смрћу, показао је и своју силу и надмоћ над гријехом и над сваким недостатком људске природе. Тако и нас чини учесницима те своје славе и уздиже нас изнад гријеха и даје нам способност да превазиђемо своје слабости и своје мане. Па тако и на овај Свети празник и они који су у завађи, који су подлегли људским слабостима призвани су да се помире, јер нас је Господ обновио. Обновио је наше срце и наше мисли, па тако се обнавља и љубав међу нама. И зато се сабирамо овако у великом броју чинећи сабор Господњи. Сабирајући се у цркву, у заједницу Светих, а тој заједници је глава Господ, Васкрсли Христос. У тој заједници су живи и они који су преминули, они који су наставили свој живот на небесима. Анђели и људи и цијела творевина се радују овоме празнику. Као што народ говори, данас се радује и птица у гори и цвијет у пољу, јер ова радост је свеопшта. Да није васкрсао Господ од наше свете вјере не би, заправо, остало ништа. Остала би можда само једна прича “о једном од праведника“ који је дошао на овај свијет, онако како су људи гледајући чудеса Христова говорили о њему, да је „нови пророк“ или “ово се јавио неко од старих пророка“. О овоме је писано у Светоме писму али људи тада још нијесу разумијевали пуну истину, а нама је Господ својим Васкрсењем открио истину а нарочито када се вазнио на Небо и када је ниспослао Духа Светога и нама даровао силу истине да разумијемо Његова дјела онако као што је говорио својим ученицима: “Када Ја одем од вас послаћу вам другог Утјешитеља, Духа истине који ће вас увести у сву истину“, истакао је Његово преосвештенство.

“Сабирајући се на света богослужења и призивајући Духа Светога, познајемо истину да је Господ међу нама и у нама и да се настањује у нашим срцима, да нам ниспошиље своју благодет и своју милост, и да нам дарује своје обновљење и да нас дарује својом силом. И ево данас, настављајући празновање Васкрсења Христовога, сабрали смо се у овом светом храму који се зида, и који заправо представља нас, живу цркву. Јер овај сабор, сабрани данас овдје, је црква Божија а овај рукотворени храм је само слика, и то блиједа слика вјечне и неразориве цркве Божије, која је заснована на крајеугаоном камену васкрслом Христу Господу. И зидамо храм овај у којем се Богу молимо, а истовремено зидамо цркву у својој души, цркву у нама и међу нама. И сабирамо се и на нас се излива благодат Пресветога Духа и осјењује нас слава Васкрсења Христовога. И то је оно што нам доноси велику радост. А исто тако, радост је и градња овога светога храма, и ево ја морам да изразим своју радост што је народ у овоме мјесту честитоме тако сложно започео градњу овога светога храма и што је за кратко вријеме урадио доста. Нека вам Бог и Света Петка – Параскева, којој храм овај посвећујемо, буду на помоћи и нека буде срећан овај данашњи празник. Ако се овако будете Богу молили, и у цркву сабирали и међусобно љубили и поштовали и његовали међусобно заједништво, и ако будете могли увијек да превазиђете све своје мале неспоразуме које као људи имате међу собом, а тога има свуда, јер сви смо подложни таквим слабостима, али смо призвани ријечју Божијом да слабости своје превазилазимо и да се увијек међусобно измиримо и да пребивамо у љубави; ако тако будете живјели и његовали међусобну љубав, овај храм Божији ћете брзо завршити, и што је најважније, у њега ћете уградити своју вјеру, свој труд, наду и љубав, и оставити добро завјештање своме потомству, закључио је владика Јоаникије.