Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 26. јуна Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Владици је саслуживало више свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха Манастира. Вјерном народу сабраном у Светом богослужењу, на прву недјељу Петровског поста, ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије који је говорио о спремности простих, непросвијећених рибара Петра, Андреја, Јована и Јакова да крену за Христом Господом.

“Господ је, читамо у Светом Јеванђељу, пролазећи поред Галилејског језера, тада тек био кренуо у проповијед, али, Његова божанска ријеч, упућена четворици простих рибара, дјеловала је на њихова срца и на њихов разум и прожела цијело њихово биће да су они са потпуном вољом кренули за Господом. Кренули су са потпуном вољом, видимо и по томе, што Јаков и Јован оставише свог оца Заведеја и пођоше за Господом. Од таквих простих људи Господ учини и усаврши себи апостоле, проповједнике дјела Божијих и Божије истине и правде, проповједнике спасења роду људском и убрзо се показало да Господ чини чудеса, да су имали за ким поћи. За нас није најважније то што је Господ чинио чудеса, што је исцјељивао болесне и васкрсавао мртве, него што је исцјељивао душе људске. И у то су се Свети Апостоли врло брзо увјерили, да је душе људске ослобађао од мрака незнања, неразумности, греховног мрака и таме, од окова гријеха и злобе, и просветљивао их својом Божанском истином и свјетлошћу“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Позивом Господа Исуса Христа четворица рибара су осјетили, казао је Владика Јоаникије, да је у Господу Исусу Христу спасење, да је у Њему истина, свјетлост, да је у Њему вјечни живот и радост, све оно чему човјек тежи по својој боголикој природи и личности.

“У Њему су одмах предосјетили пуноћу живота и пуноћу радости у заједници живота са Њим. Оставили су своје рибарске мреже и своја дотадашња занимања и кренули су одмах прости и непросвијећени рибари, који у то вријеме вјероватно нијесу били писмени, неки од њих можда и јесу. За Светог Јована Богослова се говори да је био писмен, за Светог Апостола Павла знамо да је био писмен и учен, али, овдје је много важније од писмености и учености нешто друго, важнији је тај сусрет са Богом живим лицем у лице.“

“Господ је знао кога ће позвати и бирао је Апостоле. Питање је зашто је изабрао Јуду, који Га касније издаде, али, ту се крије мистерија људске слободе. Када је човјек изабран и позван, кад је удостојен велике части, он има слободу, а вратоломија људске слободе је увијек опасна. Она је и прилика за спасење, прилика за напредовање, али и прилика да се човјек стропошта и падне, односно, то је нешто много дубље и теже. Дакле, Господ је позвао своје прве ученике, својих првих четворицу ученика, касније и осталих осморицу великих Апостола и они су од простих рибара постали Апостоли, просвјетитељи васељене до дана данашњег. Али, нијесу само они, колики је само број оних који су кренули за Христом кроз сву историју, па и у наше вријеме. Сигурно да је Господ бирао оне људе који имају вољу, што је веома битно, јер је много битна воља. А они су одмах показали ту вољу, а са вољом спремност и трезвеност да иду за Христом и да остану са Њим, онако као што је Господ рекао да трпе сва искушења која ће и Њега снаћи, да остану стално у заједници са Њим. Поколебали су се једино у часу Његових страдања, али и то је било по Божијем промислу“.

Да се и ми, драга браћо и сестре, у овом нашем времену неодлучности и разних слабости, поучимо из примјера Светих Апостола како треба вјеровати и како треба ићи за Господом. У вјери има увијек нешто што унапријед предосјећамо, али онај ко вјерује он се освједочава и брзо увјерава у Божије присуство, у Божије дејство, у Божију милост и у Божију љубав“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.