Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом која је, у недјељу 15. јануара, на празник Преподобног Серафима Саровског, служена у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке, а након читања Светог Јеванђеља вјерном народу бесједом се обратио свештеник Остоја Кнежевић. Он се осврнуо на ријечи из данас прочитане Посланице Светог апостола Павла о значају вјере.

“Данас смо слушали Посланицу Светог апостола Павла коју он упућује свом ученику Тимотеју, поучавајући га како да врши своју апостолску, мисионарску проповијед. Говорећи о томе Свети апостол Павле, који приводи крају свој животни пут, каже: Добар рат ратовах, трку заврших и вјеру сачувах. Апостол Павле у скоро свакој својој посланици говори о значају вјере и као најважније истиче, како смо чули, да је вјеру сачувао. На другим мјестима он говори да је вјера потврда ствари невидљивих и оно чему се надамо. Знајући да Јевреји у старој вјери, старом Завјету истичу значај обреда, обичаја и култа, а да заборављају на вјеру у истинског Бога живог, Свети апостол Павле, с тим разлогом у својим посланицама увијек истиче вјеру“, казао је свештеник Кнежевић.

Он је поручио да ријечи апостола Павла треба да буду поука вјернима, који се сабирају у светим храмовима и причешћују Тијелом и Крвљу Христовим, да своју вјеру продубљују, да о вјери више сазнају и још снажније је укорјењују у своја срца. Одсуство вјере, према ријечима оца Остоје, није губитак и лична трагедија само за појединца већ за читаву једну заједницу, друштво и народ у цјелини.

“Данас прослављамо и Преподобног Оца нашег Серафима Саровског који је, још за живота, постао печалник и молитвеник за цијелу руску земљу, а по упокојењу постао молитвеник и за читав православни свијет. Својим животом, испуњеним непрестаним подвигом, био је примјер вјере у живог Бога и васкрсење Христово. Вјеровао је у Христово васкрсење толико снажно и са љубављу да је сваког човјека приликом сусрета поздрављао ријечима: “Христос воскресе, радости моја“.“

“Одсуство вјере у народу, довело је до тога да је руски народ ставио велики гријех на себе убијањем помазаника Божијег цара Николаја и проливањем царске крви, као и излагањем порузи моштију Преподобног Серафима Саровског и других Светитеља, њиховим стављањем у Музеј атеизма и религије. Али, Господ није дозволио да овај Свети угодник Божији остане поруган, већ је посљедњих 20-ак година, од када се он опет „вратио“ у своје Дивјево, које је толико волио, васкрсло је ово благословено мјесто и вјера у том народу“, истакао је у својој бесједи презвитер Остоја Кнежевић.