У суботу, 26. фебруара, на дан када наша Света Црква Православна молитвено прославља Задушнице и Преподобног Симеона Мироточивог Света Литургија је служена у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Никшићу.
Литургију на празник Светог Симеона Мироточивог, великог угодника Божијег, служио је протојереј-ставрофор Алекса Павловић уз саслужење ђакона Остоје Кнежевића. Свети Симеон Мироточиви који се слави као ујединитељ српских земаља и творац независне српске државе, по примјеру свог сина Саве, примио је монашки чин на Светој Гори и заједно са њим саградио бројне параклисе, а из рушевина дигли су и манастир Хиландар.
Након Свете службе Божије обављен је парастос за покој душа преминулих хришћана, а њихова имена поменута су у молитвама пред Господом. Освештана су жита која су вјерници, сјећајући се својих сродника, принијели за упокојење душа уснулих у Господу.
Црква Светих Апостола Петра и Павла
Поменути храм Светих Петра и Павла сматра се једном од најстаријих богомоља овог краја. Предање каже да ова древна црква, која се налази у градском гробљу, а у подножју Петрове главице и непосредној близини Саборног храма Светог Василија Острошког, потиче из преднемањићког периода, те да је саградио Петар Јакичић у вријеме краља Владимира. У овај дом Господњи долазио је и цар Урош Нејаки, а према сачуваним подацима вјерује се да је у њој потписана повеља о миру Дубровника са хумским кнезом Војиславом Војиновићем и царским градом Котором 1362. године. За доградњу Петрове цркве, како је називају Никшићани, коришћени су остаци споменика из околне средњовјековне некрополе, а на њеном јужном зиду налази се надгробна плоча, чији натпис није читљив. У вријеме док је Никшић био под Турцима црква је једним дијелом била затрпана земљом како би остала сачувана.
Унутрашњост цркве је и сада веома скромна. Некада ју је красио живопис, од кога су остали само фрагменти и на основу којих се закључује да су те фреске радили мајстори-сликари са израженим осјећајем за боје, напомињу историчари умјетности.
Вриједи поменути да су у Црква Светих апостола Петра и Павла 5. августа 1884. године преноћиле мошти Светог Арсенија Сремца, приликом њиховог преноса из манастира Ждребаоник у манастир Косијерево, када је одржано свеноћно бденије.
