Поводом великог јубилеја 800-годишњице манастира Ђурђеви Ступови у крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, у петак 7. јуна 2013. је одржана промоција Зборника научних радова “Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија“.
На промоцији су говорили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, др Милан Радујко, историчар умјетности, др Јелица Стојановић, филолог, др Срђан Пириватрић, византолог и мр Предраг Лутовац, археолог. Организатор промоције била је Епархија будимљанско-никшићка.
Према мишљењу Архиепископа цетињског Г. Амфилохија у Црној Гори до сада није било дјела које се ”са таквом свестраношћу и озбиљношћу дотакло свих области друштвеног, црквеног и културног живота Горњег Полимља“.
”Зборник ”Ђурђеви Ступови” нам је открио вертикалу осмовјековног бића и свега онога што се укрштало на том простору”, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије на промоцији Зборника ”Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија” у Подгорици.
Он је подсјетио да се у историји Ђурђевих Ступова, како је то написао и академик Миомир Дашић у промовисаном дјелу, огледа осмовјековна историја српског народа.
”Огледају се успони духовности, културе, умјетности, књижевности, средњовјековне Рашке, онда и распећа тог народа, толико видна баш на манастиру Ђурђеви Ступови, који је шест пута рушен, паљен, обнављан, а ипак сачуван, као национално и државотворно језгро кроз вјекове”, рекао је митрополит Амфилохије.
У Зборнику се открива и дубока везаност за Пећку патријаршију и Косово, што је од изузетног значаја за све који данас живе у Црној Гори, у којој како је казао Митрополит, „влада монтенегрински и идеолошко-партијски концепт, по којем би требало да буде све сведено на филџан авнојевску” Црну Гору.
”У таквој држави би хтјели и саму Цркву да сабију у неку врсту прокрустовске постеље, у којој се сијеку главе, ноге и руке. У том правцу би назови историчари, политичари и правници хтјели да раскомадају Цркву светосавску”, казао је он.
Кроз историју Будимљанске епископије, једне од првих коју је основао Свети Сава, по простору који је обухватала назире се хришћанство прије светородне лозе Немањића. Наглашавајући да и наука, „огледана“ у овом Зборнику, признаје да су Ђурђеви Ступови и Будимљанска епископија били срце Старе Србије, ”стожер рашке земље и китна јој перјаница”, митрополит Амфилохије је казао да сва историјска збивања у Полимљу, али и градитељство, језик, умјетност... имају континуитет не само од времена Немањића, него и Свете браће Ћирила и Методија.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је подсјетио на обнављање будимљанско-никшићке Епархије. Радећи на том задатку, казао је Преосвећени Епископ, јавила се потреба да се расвијетли историја и духовност које баштини манастир Ђурђеви Ступови и будимљанска Епархија. Управо у духу тог циља организован је и научни скуп чији је резултат овај Зборник, који је, напоменуо је Владика будимљанско-никшићки, изазвао велику пажњу научне
јавности.
”Овај Зборник је само један у низу свечаних догађаја којим ћемо обиљежити осмовјековни јубилеј. Ипак, Зборник ће остати трајна вриједност, са њим добијамо детаљан увид у дугу историју и насљеђе манастира Ђурђеви Ступови”, казао је, између осталог, Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, иницијатор бројних стручних истраживања, као и обнове древних храмова у полимском и подручју читаве Епархије.
Члан уређивачког одбора Зборника историчар умјетности др Милан Радујко је истакао да је Зборник ”Ђурђеви Ступови и будимљанска Епархија” монументално дјело, које се „пробило у сам врх свега што је написано о овом манастиру, који досад, на жалост, није био предмет озбиљних проучавања, као ни сама ова Епархија која датира из времена Немањића и Светог Саве”.
”Размишљати о Ђурђевим Ступовима значи гледати у прошлост, у сам почетак колективног памћења. Размишљајући о томе, ми говоримо о себи. То је начин на који народи преживљавају”, казао је византолог др Срђан Пириватрић, учесник научног скупа и аутор једног од радова који су се нашли у Зборнику.
Археолог Предраг Лутовац, директор Полимског музеја је истакао да је, захваљујући истраживањима које је иницирала будимљанско-никшићка Епархија и Епископ Јоаникије, наука сада у стању пружи више одговора о историји Полимља.
”Склапањем ситних чињеница ближи смо расвјетљавању велике, заборављене прошлости горњег Полимља и богатства некадашњег Будимља”, казао је Лутовац.
Истичући да је протеклих година Полимски музеј учествовао у откривању великог броја цркава, манастира, манастирског и црквеног мобилијара, који је брижно сакриван током одмазди османске војске у прошлости, Лутовац је казао да је наука и стручна јавност, ипак, тек на почетку освјетљавања богатог насљеђа овог краја.
Фокусирајући се на радове о језику, објављене у Зборнику, др Јелица Стојановић је напоменула да истраживања манастира Ђурђеви Ступови и историје будимљанске Епархије свједоче да српска редакција старословенског језика ”датира бар вијек раније од досад утврђеног, тачније на крај 10. и почетак 11. вијека”.
”То говори о континуитету српске књижевности. Старословенски написи нађени у овом и осталим храмовима ове Епархије својом разноврсношћу свједоче о снажном културном центру који је представљао манастир Ђурђеви Ступови”, казала је она.
Објављивању Зборника ”Ђурђеви Ступови и будимљанска Епархија” претходио је научни скуп који је одржан прије двије године у катедралном манастиру Епархије. Ово дјело представља само сегмент којим ће се до 2020. године обиљежавати јубилеј будимљанско-никшићке Епархије, горњег Полимља, његове историје и баштине.
