Промоцијом часописа “Свевиђе“ и “Слово“, која је одржана у понедјељак, 7. маја у Црквено-народном дому у Никшићу, почела је традиционална културно-духовна манифестација “Дани Светог Василија Острошког“.
Уводну ријеч овој вечери, на којој је говорено о “Свевиђу“, листу Епархије будимљанско-никшићке и “Слову“, часопису за српски језик, чији издавач је Актив професора српског језика и књижевности из Никшића, уводну ријеч дао је јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве. Он је казао да се оба ова часописа, иако је један посвећен хришћанској култури и животу Цркве, а други српском језику и српској култури, темеље на истом, црпећи снагу из култа Свете Тројице и оваплоћеног Бога Логоса, из Христа Господа.
“Култура и једног и другог часописа извире из истог култа и оно што се код нас зове ћирило-методијевским насљеђем, та жива традиција, жива спона јесте образац и инспирација за оба ова гласила. Као што је из истог тог насљеђа изникло оно што је класично – Мирослављево јеванђеље, Октоих, Горски вијенац, тако и ово што је савремено, а што је вриједно, никако се не може одвојити од насљеђа Светих Кирила и Методија, јер све вриједно што је створено у нашем народу, било кроз писану ријеч, форму музике или сликарства, обавезно је утемељно и извире из тог насљеђа. Зато се ова два часописа афирмишу и траже свој израз кроз савремени момент наше традиције, а права, истинска традиција није археологија, није музеј него је увијек свеприсутна на нове начине и увијек пуна садржаја. Ријеч о “Свевиђу“ и “Слову“ и замишљена је као једна ријеч о ономе што је њихов заједнички именитељ, заједнички извор“, рекао је свештеник Тодоровић.
Подсјећајући да ће се на Петровдан ове године навршити десетогодишњи јубилеј од изласка првог броја „Свевиђа“, његов главни уредник Влајко Ћулафић је оцијенио да се овај часопис, на чијем челу је првих пет година излажења био књижевник поч. Драгиша Маџгаљ, „прилично успјешно држао кроз свих досадашњих 74 броја, објављених у укупном тиражу од око 90 хиљада примјерака.“
„Из броја у број “Свевиђа“ настало је око 3.000 страница текста на разне теме, од богословља до епархијског љетописа, штампаних, наравно, ћириличним писмом. Иако није полемички интонирано “Свевиђе“ је, ипак, и својеврсна полемика са много чим што карактерише ово доба, а прије свега данашњу Црну Гору и дјеловање њене актуелне власти, а што се огледа у афирмацији јеванђељске истине кроз богословске текстове, који у овом времену, времену човјекобоштва, указују на богочовјека у свим његовим димензијама, посебно моралној. Огледа се и у бројним бесједама које су, разним поводима, изговориле умне главе српског народа данас, потом у бројним есејима, поетским и прозним књижевним прилозима, подсјећањима на важне догађаје из наше прошлости, на путописе, репортаже и друге прилоге у којима се говори о српском народу, а којих одавно нема у новим издањима“, истакао је Ћулафић.
Он сматра да је “Слово“, часопис који је по рођењу годину дана млађи од “Свевиђа“, а који се “од почетка афирмисао и кроз све минуле године потврдио“, један од најбољих часописа које је српски народ, у области којом се “Слово“ бави, данас има.
“Сви знамо које и какве околности су довеле до појаве овог часописа. Ма колико тешко се на професионални статус и личну и породичну егзистенцију, одразио протест оних који су у Никшићу устали у одбрану српског језика у Црној Гори, на другој страни добила се једна, до тада неслућена, драгоцјеност, добило се “Слово“, на чијим страницама су испливале бројне истине, било да су раније заташкиване, било да су остајале неуочене, и о српском језику уопште, и о њему у Црној Гори, али и о много чему другом што се тиче нас, Срба, и овдје, и у другим српским земљама, и кроз минула времена и данас“.
У промоцији је учествовао и професор Горан Киковић, стални сарадник “Свевиђа“. Према његовом мишљењу појава часописа о којима је ријеч, није само пуки одраз црногорске стварности, већ је то препознатљива, њихова културолошка и свака друга мисија, која има јасан циљ и сврху: одбрану српског идентитета у Црној Гори.
“Угледни часопис Епархије будимљанско-никшићке “Свевиђе“, који је од свог првог до ево, већ 74-ог броја, прешао пут од гласила које обрађује не само уско стручне теме до реномираног часописа који се правовремено и критички осврће на сваку “рану свога рода“, која је судбоносна за живот народа, може се утврдити да је разноврсношћу садржаја, аналитичном, ваљаном аргументацијом и пријемчивим народним, српским језиком успио да га “цио свијет разумије“. Највећи дио народа у Црној Гори добио је тако ауторитативног тумача појава у актуелном друштвеном, духовном, што ће рећи културном и политичком животу Црне Горе“.
“Првих шест бројева часописа са специјализованом тематиком – одбрана имена и чистоте српског језика у Црној Гори, штампан је под именом “Распеће језика српског“, да би од августа 2006. часопис добио садашњи назив “Слово“. Стручњаци из многих лингвистичких дисциплина високе научне репутације, као и други угледни ствараоци и јавни радници из свих области културе, својим драгоцјеним прилозима дају велики допринос разумијевању и разјашњавању вјештачки створене конфузије, коју је потпуно свјесно и злоћудно наметнуло већ изречено монтенегринство, чији су протагонисти бојовници лажне, дукљанске идеологије“, нагласио је Киковић
Ова два листа, према ријечима проф. Веселина Матовића, главног уредника “Слова“, у крајњем имају и исто име, јер “шта је “Свевиђе“ ако није “Слово“, а “Слово“ је “Свевиђе“.
“Посебну част, потпору и подстрек за нас у редакцији „Слова“ представља то што нам Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић указује повјерење да у оквиру, свакако најзначајније духовне и културне манифестације у Црној Гори, “Дана Светог Василија Острошког“, организује ове промоције. У “Свевиђу“ се родило “Слово“, јер први тематски број “Свевиђа“, који се звао “Језик и памћење“, био је посвећен питању имена, преименовања и статуса српског језика у Црној Гори. Тадашње “Свевиђе“ је имало тако велики одјек на цијелом српском говорном подручју да се тај његов број и данас стално цитира.“
“Часопис “Слово“, ево, већ осам година опстаје. Њега, прије свега, држи разлог његовог постојања, држе га, потом, његови сарадници. Без икаквих хонорара и без каквих нарочитих признања, људи из свих струка и области упорно, редовно и радо сарађују, а оно треће што наш часопис одржава јесу његови читаоци. “Слово“, заиста, има своје читаоце, што се види по реакцијама људи, јер зову, интересују се, питају и чак је, као и “Свевиђе“, све чешће цитирано у другим публикацијама“, закључио је Матовић.
Главни уредник “Слова“ искористио је, ову прилику, да захвали Министарству културе Републике Србије, које је посљедње двије године, путем расписиваних конкурса, финансира излажење часописа, посвећеног српском језику, књижевности и култури у Црној Гори.
