У суботу, 18. августа, у сали Центра за културу у Жабљаку, одржана је промоција недавно објављене књиге-зборника “Шаранци – историјски фрагменти“.

На промоцији, која је уприличена поводом стопедесетогодишњице славне битке на Шаранцима, говорио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Честитајући Преображење Христово, којем су у Жабљаку посвећена два храма, те се овај велики празник Цркве Божије у жабљачком крају прославља веома свечано и свенародно, Преосвећени Епископ Јоаникије је казао да је Преображење празник Христове свјетлости у којој ми, као народ, сагледавамо себе, своју прошлост, садашњост и будућност. У свјетлости овог празника сјећамо се и славне битке на Шаранцима која се догодила прије 150 година, сјећамо се и помињемо њене учеснике, велике бранитеље вјере и отачаства, којима је Бог, према ријечима Владике будимљанско-никшићког, био помоћник у побједи над силном турском војском.

“И поред њихове храбрости, умијећа и слоге немогуће је објаснити како је једна мала група људи, али јуначког срца, могла да побиједи силну турску војску, да направи полом од османског непријатеља, да у Тари нађу смрт они који су војску Осман-паше повели на стару Херцеговину и Црну Гору. Заиста је лијепо што се, поводом овог значајног јубилеја, појавила књига о Шаранцима у којој има доста података о овој значајној бици. Она је, заправо, кључни догађај у књизи, а заступљено је и доста пјесама, прича, предања и неколико научних радова, насталих поводом битке на Шаранцима, што је све јако драгоцјено“.

Његово Преосвештенство се осврнуо на текст аутора Вула Кнежевића, који је писао о племену Шаранцима. Иако ова студија, према мишљењу појединих историчара, није у потпуности поуздана што се тиче историјских података, у њој су, нагласио је Владика Јоаникије, истакнуте кључне ствари, које ниједан историчар не би требало да превиди.

“Племе Шаранци, пише Вуле Кнежевић, родом је од Плане у Херцеговини, али су од турског зулума морали да селе до планине Његоша, а одатле до Бјелопавлића и Колашина, па је Плана колашинска, како сматра аутор, а историчари боље знају, названа по оној Плани у околини Билеће, да би се на крају укоријенили овдје у ово орловиште у Шаранцима. Оно што је, по мени, јако драгоцјено, а што Вуле Кнежевић запажа, јесте укоријењеност шаранског племена у светој православној вјери. Шаранци су раније, а аутор је ову своју књижицу писао у вријеме када је вјера почела да попушта, били богобојажљиви, одани својој вјери, веома су поштовали православне обичаје и црквена здања. Нарочито су били везани за манастир Добриловину, стару светињу коју су, неколико пута, обнављали, за манастир Довољу, коју су, у једном боју са Турцима, морали да запале, па су послије тражили и добили опрост од Владике Цетињског, за манастир Светих аранђела“.

“Поменути детаљи изречени су само у назнакама, али много значе. Текст Вула Кнежевића је веома драгоцјен и, заиста, је лијепо од стране приређивача књиге, што је овај текст у њој нашао мјеста, као и пјесма памтише Млађена Џаковића, даровитог пјесника, каквог само наш народ може да роди, који је, као и Вуле, прикупио стара предања из народа; оно што народ просије у својој меморији је, врло често, сама суштина наше историје, а када историја уђе у поезију онда то заслужује свако поштовање. Племе Шаранци, захваљујући овој двојици стваралаца, ушли су и у историју и у поезију. Двије значајне цркве, двије светиње у племену шаранском и у Језерима, обје посвећене Преображењу Христовом из благодарности Богу, што им је Господ био на помоћи, што је заштитио Шаранце и дао им сјајну побједу, чувају нашу историју, чувају нашу душу, наше осјећање, али чувају и наше памћење. Црква чува памћење, на себи својствен начин, али ипак је значајно да је изишла ова књига, која осим лијепих предања и поезије обједињује велику и драгоцјену збирку докумената“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

У представљању зборника учествовао је и др Жарко Лековић, приређивач. Он је казао да сагледавање знамените Шаранске битке са моралног и религиозног аспекта може понудити објашњење за велике жртве, које је, много моћнијем и бројнијем, непријатељу нанијела мала и нејака скупина људи.

“Шаранци су били познати родољуби и изванредни браниоци слободе и отаџбине. Својом храброшћу и пожртвовањем истицали су се у борбама са непријатељем, јер је то за њих било питање части, угледа, достојанства. Ово је вријеме када су херојски дух и хришћански идеал правде и слободе изазивали дивљење и поштовање и управо овај дух и овај идеал могао је да мобилише дјецу, старце и жене, од којих су се у овом крвавом покољу, нарочито, истакле Вида Џаковић, Симуна Кнежевић“, истакао је Лековић.

Осврћући се на збирку докумената, који су сабрани у промовисаној књизи, он је напоменуо да су у питању документа која датирају из периода од 1837. до 1918. За књигу су одабрана најважнија документа до којих је др Лековић дошао током свог научно-истраживачког рада.

“Збирка докумената о Шаранцима представља, несумњиво, драгоцјен блок историјских извора о овом племену. Архивска грађа, која се односи на наведено вријеме и која се чува у архивским фондовима, разноврсна је и врло богата, али се, са жаљењем, мора констатовати да су документа, када је ријеч о Шаранцима, врло оскудна. Празнине у грађи настале су као посљедица немара и неорганизоване службе чувања историјских споменика, али и као посљедица ратних времена која су, толико пута, уништавајући, прелијетала преко ових територија. Но, грађа о овом племену, нарочито, из прве половине 19. вијека представља праву драгоцјеност, чије ће објављивање и публиковање пружити историјској науци обиље до сада потпуно непознатих и некоришћених података, који ће, у потпунијем свјетлу, приказати односе Шаранаца према Црној Гори, Турској и Србији“.

“Документа која су објављена налазе се у фондовима Државног архива Црне Горе на Цетињу, архива Народног музеја на Цетињу, архива Митрополије црногорско-приморске и Архива Србије у Београду. У њима су сачувани драгоцјени историјски подаци о животу, раду и обичајима народа, о имовинским односима, локалним тржиштима, промету добара. Свједоче о демографском кретању становништва, патријархалном моралу Шаранаца, свједоче о богатству народног говора. Штампањем ове збирке докумената сачуваће се значајна стара писма и акта и постаће доступна стручној обради научних радника, чиме ће се дати допринос изучавању државне и политичке историје Црне Горе, што се до сада није могло означити систематичним, континуираним, а нарочито не, интензивним радом“, закључио је Лековић.

На промоцији књиге-зборника “Шаранци – историјски фрагменти“ говорили су Љубивоје Рондовић и Владе Бојовић, а програм је употпуњен читањем одломака из овог дјела, које је, поводом обиљежавања 150-годишњице битке у Шаранцима, објављено у издању “Графо Црна Гора“ из Подгорице.