Ново остварење пјесника Момира Војводића “Милосна светлост Светог Саве“ представљено је у Никшићу уочи празника Светих Кирила и Методија, у четвртак 23. маја 2013.
Књига се састоји се од стотињак страна прозног штива, насловљеног управо са “Милосна светлост Светог Саве“ и шездесетак страна пјесничког штива, који носи назив “Зов милосног доба“. Поговоре за најновије остварење нашег пјесничког барда Момира Војводића написали су Милован Данојлић и др Будимир Алексић, који је и учествовао у промоцији пред никшићком читалачком публиком.
У обимном и разноврсном књижевном стваралаштву Момира Војводића мјесто су нашле многе теме српске националне историје и духовности. Ниједан савремени српски пјесник није тако свеобухватно и умјетнички успјело, опјевао етноцид над српским народом у Црној Гори у другој половини 20. и током прве деценије овог вијека, као Момир Војводић, оцијенио је Будимир Алексић. Он је подсјетио да је обурдавању Ловћена, рушењу цркве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба, као и прогону, крађи и преименовању српског језика на простору данашње Црне Горе, Војводић посветио збирке пјесама „трајне умјетничке вриједности“, а свето и великомученичко Косово и Метохија у којој је пјесник рођен трајно су духовно упориште у његовом животу и умјетничка основица из које су потекли бројни стихови сабрани у више књига.
“Војводићево родољубље и приврженост српском националном бићу, његово православље, оданост Српској цркви, као и његова поетска креативност, посебно су дошли до изражаја у пјесмама са светосавским мотивима. Након Другог свјетског рата, у доба комунистичке тираније и деспотије, када су ратне теме и социјални мотиви били најчешћа преокупација овдашњих књижевника, ријетки су били пјесници из Црне Горе који су смјели да се огласе пјесмом посвећеном Светом Сави. Први од њих је био управо Момир Војводић. Он је 1969. написао сонет у акростиху ,,Слово славе Сави (по Силуану)“, са којим почиње модерније и комплексније поетско виђење личности Светог Саве у савременој српској поезији“.
“Личношћу Светог Саве Војводић се потпуније инспирисао од било којег савременог српског пјесника уопште (а не само из Црне Горе), о чему свједочи 27 његових пјесама посвећених првом српском Светитељу и Просветитељу, а које су објављене у збиркама Азбучна молитва, Грумен земље пред Тројеручицом, Излазак Чарнојевића, Божурова царство, Кућни вук, Гласници искона и Отворено небо. У његовом пјесништву Свети Сава није само повод и инспирација за тренутно поетско расположење, већ личност која заузима централно мјесто у значајном дијелу његовог књижевног опуса и његовог живота“, запажа Будимир Алексић.
Врх Војводићевог поетског надахнућа Светим Савом, сматра Алексић, чини сонетни вијенац ,“Зов милосног доба“, који се налази на почетку пјесама у промовисаној збирци. То је, заправо, препјев средњовјековних житија Светог Саве које су написали његови ученици и биографи Теодосије и Доментијан, од којих сви сонети имају своје акростихе, а од којих је сјемчен шеснаести сонет овог сонетног вијенца – Над магистрале.
“Ослањајући се на српску књижевну баштину Војводић је у њој нашао инспирацију за своју прву пјесму о Светом Сави „Слово славе Сави (По Силуану)“. Она је написана у строгој и захтјевној сонетној форми са акростихом и плод је његовог литерарног образовања, ерудиције, познавања књижевних и других кретања матичне културе. Дијапазон његовог светосавског пјевања и мишљења је импозантан. Он се креће од поетизовања народних прича и легенди о Светом Сави, Савиног одласка на Свету Гору, Немањиног доласка код сина Саве и подизања манастира Хиландара као њиховог заједничког подвига, приче о чудотворној Икони Богородици Тројеручици која се налази у Хиландару, врачарске ломаче и спаљивања Свечевих моштију до просветитељско-дидактичке сентенциозности и поучних порука о значају Савиног доласка у манастир и његовог свеукупног подвига о чему свједоче четири Војводићеве пјесме“, закључује Будимир Алексић.
“Следујући Савиним трагом Момир Војводић се у књизи „Милосна светлост Светог Саве“ враћа исконима нашег бића, иако се не бих сложио са онима који кажу да све почиње од Светог Саве, ја бих прије рекао да све почиње од словенске браће Светих Кирила и Методија, које сјутра славимо, зато што су нам они помогли да преведемо Свето писмо на српски језик, а када се Свето писмо преведе на језик једног народа он, у том смислу, постаје културан и просвијећен народ“, оцијенио је током промоције, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, јереј Предраг Шћепановић, парох подгорички и додао:
“У прозном дијелу ове књиге налазимо фасцинантне податке који се не могу, уз дужно поштовање, прочитати у многим историјама. Момир понире у прошлост, међутим, његов стих је нов, препознатљиви су његови момирогизми или неологизми, а има их неколико хиљада. Стога, заиста, подржавам иницијативу да се свестраније позабавимо цјелокупним Војводићевим стваралаштвом, јер је он пјесник који посједује знање и звање, које се у поезији и прози назива апсолутним слухом за књижевношћу. Он говори пјесничком молитвом; у њему је проговорио и сопоћански Лепи Јован, Грачаница црква, у њему је Свети Сава проговорио, он поезијом мисли, поезијом размишља“, нагласио је свештеник Шћепановић.
Књига “Милосна светост Светог Саве“ читаоце ће обогатити знањем из историје, а теоретичаре књижевности задивити са магистралама, над магистралама и акростиховима, кроз које постаје уочљив пјеснички напор једног оригиналног аутора. Коријени приче ове књиге, оцијенио је отац Предраг, сежу далеко у прошлост, али су писани савременим језиком и кованицама особеним само за нашег пјесника Момира Војводића, и зато све оно што је написао представља част језику на коме он ствара.
“Он вјерује у Бога и српство, он је слуга српског језика и кроз ову књигу Војводић нас, на најбољи начин, враћа исконима нашег бића. Момир иде Савиним трагом и милосна свјетлост Светог Саве њега је, заиста, обасјала. Ријетки су пјесници у Црној Гори који су писали о Светом Сави, сви су се, некако, разбјежали, а бјежали су од Косова и од Светог Саве. Момир је направио један спјев или препјев Доментијановог и Теодосијевог житија, читајући их на један нов и савремен начин. Исказао је пут Светог Саве, његово бјекство у манастир, његов босоноги ход којим је ишао и ево 777 година је од када је Свети Сава престао да гледа небо са земље и почео да гледа земљу с Небеса. Тим Савиним трагом и Савиним стопама кренуо је сав наш род“.
“Када смо се одвојили од Светог Саве одвојили смо се од себе, од искона свог бића, а ова и овакве књиге представљају покушај враћања свега онога што је нашем роду и нашем народу било свето. Од свег срца честитам пјеснику Војводићу на издавању ове књиге у којој ћете наћи и пјесме које је написао `63. и `69. године што јасно говори да га је плам, вјечна луча и свјетлост Светог Саве обасјавала кроз читаву његову поезију“, поручио је јереј Предраг Шћепановић.
Током промоције обратио се и сам пјесник, Момир Војводић. Подијеливши са публиком своја сјећања на некадашњи Никшић и захвалност према људима, који га духовно и материјално подстичу на писање и публиковање његовог раскошног стваралаштва, Војводић је казивао пјесме посвећене Светом Сави, Хиландару, Икони Богородице Тројеручице, али и пјесму о усјековању Ловћена.
“Захваљујем вам што сте вечерас овдје са овом књигом, са мном, што сте на овој вечери у Никшићу, мом Никшићу гдје сам учио Гимназију. Бијаше то тада велико вријеме, бијаху велики професори, надам се да Никшић у Црној Гори и даље изнад осталих катуна црногорских држи тај трон. Много ми је стало да баш у Никшићу, добротом Владичином, добротом Владике Јоаникија, који вазда претјерује у похвалама што се тиче моје поезије, представим баш ову књигу „Милосна свјетлост Светог Саве“.
“У мојим шетњама и осамама по Подгорици, јави ми се тако понека ријеч која огрије унутрашњу зиму или згодна синтагма и како је расла ова књига јави ми се милосна свјетлост, а та милосна свјетлост чија може бити него најмилоснијег у нашем роду Светог Саве и дођем кући, сједем за моју стару ћириличну писаћу машину и испишем штиво, које је Будо Алексић овдје издвојио на 98 страна, из даха онога што је у мени треперило од Доментијана и Теодосија, ученика Светог Саве, монаха Хиландараца“.
“Кроз моју периодику, моје пјесме издвојили смо пјесме инспирисане Светим Савом и од тог мноштва изабрали 60 наслова са Сонетним вијенцем, гдје је 16 штива пошто мој Сонетни вијенац има и над магистралу састављену од акростиха свих претходних сонета, што нико није чинио прије. То није неки допринос поезији, али јесте једна игра необична и математички тешка“, рекао је пјесник.
Покровитељ овог издања књиге је хаџи Саво Тодоров Пушица којем Војводић, и овом приликом, захваљује на помоћи око штампања дјела. У име домаћина Црквене општине Никшић и Епархије будимљанско-никшићке био је ђакон др Никола Маројевић.
