У Бијелом Пољу је 5. новембра уприличена промоција књиге „Азбучник“, ауторке Милице Бакрач.
Поред обраћања и читања стихова младе српске пјесникиње право задовољство препуној сали Центра за културу било је и надахнуто пјевање црквеног хора “Свети кнез Лазар“ из Крушевца, под диригентском палицом Мионе Цвијовић, рођене у Бијелом Пољу. О књизи сонета “Азбучник“ у вечери посвећеној роду и језику говорио је професор књижевности Раде Кнежевић.
“У вријеме када су Ратковићеве вечери поезије окупљале најбоље младе пјеснике оне Југославије, и када су за афирмисане пјеснике биле и значиле што и Струшке вечери, Милица је суверено стала на њихово побједничко постоље 1999. године, и то према одлуци жирија који су чинили ауторитети у књижевности ондашње Југославије. Од тада до данас Милица Бакрач је остала вјерна поезији, прије свега сонету, који је условно речено, њен заштитни знак у пјесничком казивању свијета, при чему тих дана није била само младалачки понесена да у поезији исповиједа само и искључиво сан живота. Она је и тада исказивала своја интелектуална сазнања, што се данас очитује у њеним стиховима. Она својим стиховима реагује на атаке на српски језик, сматрајући то својим разлогом јер је задојена Вуковим језиком. Милица стиховима даје слике које снажно обузимају наша чула. Она пјева и поје својим ријечима. Казује своје поимање идентитета надајући се да је катарза у друштву потребна и неопходна. Књига је хроника, времеплов и омаж нашим коријенима, потрага за смислом и утјехом и сваки њен сонет представља један роман. Њене ријечи су наш коријен и кровоток, али и идентификација ума. Ова књига је на први начин снажно стала у одбрану српског језика“, казао је Кнежевић.
Ауторка Милица Бакрач сјетила се дана када је у Бијелом Пољу добила тада престижну награду Ристо Ратковић за младе ствараоце до 27 година живота.
“Овдје сам положила свој први пјеснички испит и тим стазама корачам и данас. Ово вечерас је величанствен и језгровит скуп, за памћење и незаборав“, казала је Милица и истакла одушевљење што је организатор вечери, удружење Кнез Мирослав, направио спој вечери посвећеној роду, језику и поезији са наступом прекрасног хора из Крушевца.
Црквени хор из царског града Крушевца, из цркве Лазарице, наступио је у другом дијелу вечери. У име хора на дочеку у Бијелом Пољу захвалио се Братислав Николић. Он је подсјетио на почетке рада хора и 1991. годину, “када су у Крушевац стигла два млада свештеника и један од њих је имао попадију која је учила појање у манастиру Каленић. То је почетак нечега што је данас израсло у један велики и значајан хор. Десет година смо се спремали и радили и кроз хор је прошло много људи. Он ученика до студената, људи различитих професија и профила, углавном интелектуалаца, професора, љекара, композитора, солиста; људи који су завршили музичке академије и богословски факултет. Наша експанзија креће од 2002. године јер смо тада почели да жањемо оно што смо сијали у претходној деценији. Те године у чувеној Галерији фресака на Фестивалу хорова добили смо прву награду. Послије тога смо на Мокрањчевим данима подијелили прво мјесто са “Мокрањцем“ из Београда. Услиједиле су године бројних гостовања у Паризу, Прагу, Тур Северину, Темишвару и широм Европе. Ниска признања крунисана је ове године на 10-ом међународном фестивалу духовне музике у Гробну у Бјелорусији, гдје смо однијели прво мјесто“, казао је Николић.
У име организатора – Удружења “Кнез Мирослав“ гостима се захвалио Драган Недовић. Он се посебно захвалио пјесникињи Милици Бакрач, која нам је “оставила опомену за све оне који су заборавили коријене али и оне који их чувају да их још више утврде. Браћи и сестрама који су дошли из Царева града хвала што сте освјежили наше памћење о коријенима и знање о њима, јер је владика Раде рекао: “Што се нешће у ланце везати то се збјежа у ове планине.“ И ето, зато смо ми такви. Зато што једино овај народ има владаре који су постајали свети људи. Једино овај народ има Светог Симеона, Светога цара Уроша, Светог краља Милутина и Светог Петра Цетињског.“
Програм је водио Павле Оровић.
