У оквиру манифестације “Дани Светог Василија Острошког“, а поводом двјеста година од рођења Петра Другог Петровића Његоша, у четвртак 9. маја 2013, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, уприличена је промоција Антологије новијег српског пјесништва у Црној Гори “Језерски врх“, чији је приређивач Андрија Радуловић.

Представљајући Антологију новијег пјесништва српског језика Црне Горе, пјесник Милица Бакрач је напоменула да је ово дјело, хваљено и оспоравано, још једна књига објављена на ћириличном писму у Црној Гори и, као такво, заслужује да буде широко представљена на читавом српском говорном подручју.

“С тим у вези, на Ђурђевдан ове године, на Његушима Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије је рекао да је Црна Гора без Језерског врха, без Ловћена, без цркве на Ловћену, без Његоша у нашим срцима само једна празна љуска“, истакла је Бакрач, напомињући да је издавач поменуте Антологије Књижевно друштво “Његош“ и “Штампар Макарије“, док Уређивачки одбор едиције “Дани Његошеви“ чине проф. др Радмило Маројевић, проф. др Лидија Томић, Елена Шевченко, Радомир Уљаревић и ђакон др Никола Маројевић, а главни уредник је пјесник Милутин Мићовић.

У промоцији је учествовао и академик Матија Бећковић, који је казао да велика расправа коју је изазвала ова Антологија само говори о томе “како је поезија жива и како се антологијама још увек придаје пресудан значај“.

“Сведоци смо да, и после свих пророка који су прорицали крај песништва и поезије, читаоци нису издали поезију, а антологије још увек представљају неки коначни суд о нечијој вредности, па се онима који у ту антологију нису ушли чини да је то нека Нојева барка у коју се нису укрцали“, истакао је Бећковић.
Осврнувши се још једном на поставку изложбе у Црквено-народном дому, посвећене великом архитекти Николају Красновом, који је пројектовао обнову Његошеве капеле на Ловћену, Бећковић је за ову прилику казивао стихове пјесама “Небош“, “Распра пред никшићким манастиром“ и новог стихотворења “Чоек“ које ће уредник и приређивач, вјерује наш пјесник, “по протекцији“ ставити у неку будућу антологију.

Бројној публици се обратио и пјесник Андрија Радуловић, приређивач, који је предочио своје ставове о стварању антологије “Језерски врх“. Он је казао да је у овој читанци сабрана поезија, ухваћена на прелому прошлог вијека и прошлог миленијума, и почетком овог. У овом избору сусрећу се, условно говорећи, три генерације: једна која је довршавала своје дјело у том времену, друга која је у том времену била у пуној стваралачкој снази, и трећа – генерација пјесника која је тек ступала на поетску сцену.

“Избор поезије који је пред Вама, доноси различите пјесничке стратегије и готово чаробну разноврсност, која располаже оригиналном пјесничком енергијом и цјеловитим погледом на свијет. У одабраним пјесмама видан је сопствени отисак душе, али и пјесничка парадигма, која осликава стваралачки карактер, са оним елементима и атрибутима који гарантују изразиту индивидуалност. Читанка “Језерски врх“ обједињује пјеснике српског језика, који су рођени у Црној Гори, којима је Црна Гора ужа отаџбина, који воде поријекло из Црне Горе, који живе и дјелују у Црној Гори и који, наравно, гле чуда, зидају њен дух и славе њено име“.

“Језерски врх“ је наш пјеснички Олимп. Снимак пјесника и поезије који нуди ова књига могао је бити и другачији, кад је у питању избор појединих пјесама, али није могао заобићи ниједног изабраног аутора. Вођен сопственим осјећањем квалитета, опредијелио сам се за оне маркантне појаве наше поезије, бирајући пјесме које волим, које су лијепе, прозрачне, комуникативне, које показују виталност, кореспондирају са временом, и најзад најбоље одају лик и карактер аутора“.

“Истина, антологијски избори и јесу сасвим лични и посједују, поред свега, и образовни, интуитивни, естетски и (не)објективистички печат приређивача. Ова књига се, дакле, није сувише ослањала на постојеће антологијске изборе, зато она и нуди, по мом дубоком увјерењу и нека нова сазвучја и обасјања“, поручио је Радуловић.

Књижевник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва “Његош“ сматра да су у овој антологији заступљени пјесници који су унијели “нову енергију у српски језик и који имају ту моћ да прожму човјекова осјећања и неријетко нашу дубину и искон“.

“Ова година јубилеја – два вијека од рођења Његоша, још више нас је обавезала да саберемо оно што је у озрачју његове пјесничке харизме. Ми смо у Црној Гори и цијелом српству као над понором и немамо ништа дубље, ни тврђе, нити живље од језика да нас не препусти том понору и ништавилу. Предлог који је задобио маха да се Његош прогласи свецем довољно говори колико је та жива ријеч важна за наш живот“, рекао је Мићовић.

Промоцији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, свештенство и бројна публика. Своју поезију или пак стихове других аутора, говорили су, осим поменутих Матије Бећковића, Андрије Радуловића, Милице Бакрач, Милутина Мићовића и Ранко Јововић, Илија Лакушић и Бећир Вуковић.