Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 25. марта, у Четврту недјељу Великог и Часног поста, а на празник Преподобног Симеона Новог Богослова, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијереву у Петровићима код Никшића.

Током свете службе Божије, у којој је саслуживало неколико свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке, Преосвећени Епископ Г. Јоаникије се сабраном народу обратио литургијском бесједом, говорећи о овоземаљском времену које смо призвани да, током свог живота, испунимо саображавајући Господу и трудећи се, да кроз вријеме, достигнемо виши смисао, односно оне непролазне вриједности вјечног живота.

“Сви смо ми, драга браћо и сестре, синови свјетлости, јер смо синови Оца нашег Небеског, јер смо сви усиновљени Богу. Дјеца свјетлости постали смо кроз свето крштење, кроз свето миропомазање, а то потврђујемо својим хришћанским животом, долазећи редовно у цркву, молећи се Богу, обраћајући се Оцу нашем Небеском, Који је извор мира, извор доброте, извор мудрости, извор оне свјетлости која обасјава путеве нашег живота ка спасењу. Ово наше вријеме, у које нас је Бог послао у овај свијет, које има много тешкоћа, много злобе демонске, а и људске, изузетно је варљиво.“

“Празнини овоземаљског времена можемо дати смисао и значај, ако се трудимо да додирнемо вјечност, ако се трудимо да дане нашег живота испунимо смислом тражења спасења, идењем путем Господњим, ношењем крста, молећи се Богу, онако као што Свети апостол Павле каже „појући у псалмима, пјесмама и химнама духовним“, чиме нас заправо позива да учествујемо у светим богослужењима, јер, када долазимо на молитву, нарочито, на свенародну молитву, саборну свету службу, ми излазимо пред лице Божије, долазимо у дом Оца нашег Небеског, а Господ Бог жели да нас види сабране све, као своју дјецу у свом дому, и да нас обасја очинском љубављу и милошћу, да нас помилује и нахрани Небеским хљебом, хљебом вјечног живота у коме је, заправо, Он сам, јер нам даје самог Себе и жртвује Себе самог за нас“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је казао су сви хришћани удостојени те славе да буду саслужитељи и сарадници Божији, не само свештеници него сви који су крштени у име Оца и Сина и Светог Духа. Сви су постали саслужитељи Господњи, свима су отворена врата храма Господњег и дата могућност да учествују у светим службама активно.

“У цркви постоје разне службе: епископска, свештеничка, ђаконска, постоје и оне припремне, као што су чтец и појац, али треба да знамо да се сваки хришћанин, на неки начин, може сматрати свештеником, јер је учесник у светој служби Божијој и саслужитељ свештенику на богослужењима. Зато је веома важно да се, када долазимо у храм, осјећамо као активни учесници свете службе Божије, а не као пасивни посматрачи, јер се приноси молитва Богу, врши се света служба, а Господ увијек, преко свете службе, излива своју безмјерну љубав и милост на народ, без обзира да ли служи један или више свештеника и без обзира колико је вјерних у цркви. Наравно, богоугоднија је већа заједница и Богу је драже и милије, али, Он ће помиловати оне који Му служе, без обзира колико народа долазило у цркву.“

Према ријечима Преосвећеног владике Г. Јоаникија треба непрестано да водимо рачуна о томе како живимо и да ли се, као што каже апостол Павле владамо као хришћани, да ли смо свјесни нашег призвања да живимо као дјеца Божија и као синови свјетлости.

“Да ли своје овоземаљско вријеме користимо на спасење, да нам живот овдје на земљи не буде само ређање дана, па кад се изброје дани нашег живота, погледамо уназад и не видимо неког нарочитог смисла. Они који су служили Богу, када погледају у прошле дане свог живота, виде их испуњеним, јер су они, увијек, гледали у будућност, јер су се, увијек, саображавали своме Господу и трудили се да, кроз вријеме, достигну вјечност, да достигну виши смисао и непролазне вриједности, да се нахране небеским хљебом и да се испуне вјечним животом, који нам је Христос Господ дао када је дошао у овај свијет својом жртвом, својим крстом и својим васкрсењем.“

“На таквом путу, путу Господа нашег Исуса Христа имамо добре примјере. Један од њих је и Свети Јован Лествичник, кога данас прослављамо, преподобни монах на Гори Синајској, који се подвизавао у пустињи, а касније постао игуман великог Синајског манастира, који је Христа Господа носио у своме срцу и у својој души, у тијелу своме светом. Направио је стан Богу живом, са Њим се сјединио, добио вјечно и непролазно духовно богатство, које је право истинско богатство. Ко иде само за земаљским добрима и богатствима, испостави се да је човјек који нема довољно разума, а они који имају мудрости, трудећи се да изврше своје земаљске обавезе у породици, дому, друштву, заједници никада не заборављају да изврше и оно што је најважније – да се постарају о својој души“, нагласио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, завршавајући своју литургијску поуку ријечима:

“Родитељи су, осим што брину да своју дјецу подигну, да их васпитају, отхране и упуте на добри пут, превасходно дужни да их науче вјери православној и обогате духовним богатством, да оплемене њихове душе и дају им оно што прави родитељ треба да да свом дјетету, а то је право васпитање – да га научи правим вриједностима, како би њихова дјеца постала узорно потомство, која су на понос, не само породици него и цијелом народу.“

“Нема ништа љепше него видјети младе људе који су васпитани и честити, а тога има у нашем народу још увијек. Има оне старе честитости, која се сачувала код наше дјеце и често су млади нараштај честитији, бољи, поштенији и богопријемчивији од нас старијих генерација. То Господ показује своју милост према нашем народу.“

Послије Свете Литургије, у којој су сабрани вјерници приступили Светом причешћу, у гостопримници манастира Косијерева је одржан састанак Одбора за изградњу храма Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем долу.