Актив професора српског језика и књижевности из Никшића одржао је у петак, 19. априла конференцију за новинаре поводом признања, које им је недавно додијелила најстарија културна и научна институција српског народа – Матица српска.
На поменутој конференцији, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, обратио се Веселин Матовић, предсједник Актива професора српског језика и књижевности, који је присуствовао свечаности додјељивања награде, организованој 15. априла у Новом Саду. Он је напоменуо да су Матица српска и Одјељење за језик и књижевност, као чувари српског језика, књижевности и културе, недавно установили награду Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе, а намијењена је појединцима, групи аутора или установи, чији је допринос у његовању језичке културе оставио упечатљив траг.
“Жири који је радио у саставу: др Миодраг Матицки (предсједник), проф. др Драган Станић (предсједник Матице српске), академик Предраг Пипер, проф. др Мато Пижурица и академик Слободан Реметић, једногласно је одлучио да први добитници овог значајног признања буду: академик Иван Клајн, компанија “Вечерње новости“ и група професора из Црне Горе “који су пружили отпор да се у Црној Гори затре име српског језика, а њихов улог био је лична и породична егзистенција“. С обзиром на значај институције која га додјељује и састав жирија који је одлучивао о добитницима, ово је, свакако, признање од највишег угледа данас у србистици уопште“.
“Ми се, и овом приликом, захваљујемо Матици српској на овом братском призиву међу његове прве и све будуће носиоце, али много више – а то је и разлог овог нашег обраћања јавности – на њеној бризи за очување имена српског језика и српског идентитета у Црној Гори, коју је тим чином показала. Утолико прије што оно долази у времену када је та тема потпуно елиминисана са јавне сцене у Црној Гори. Атрибути српски и српско, постали су на овдашњем политичком и културном тржишту непрофитабилне, искомпромитоване и стигматичне ријечи. Истрајавање у српском идентитету у Црној Гори, увелико прате страх, стид, осјећање кривице и комплекс мање вриједности. Као да је дошло вријеме да се морамо правдати што смо Срби и што говоримо српским језиком, а то је најкраћи пут у нестајање и појединца и народа у цјелини“, истакао је Матовић.
Свештеник архијерејског намјесништва никшићког јереј Миодраг Тодоровић, некадашњи професор Гимназије “Стојан Церовић“, говорио је о незавидној ситуацији у којој се нашао часопис “Слово“, посвећен српском језику, књижевности и култури, чији је издавач, управо, Актив професора српског језика из Никшића.
Подсјећајући да су штампање овог часописа, уз Министарство културе Републике Србије, помогли манастир Острог, Српско национално вијеће Црне Горе, те Културно-просвјетна заједница “Просвјета“ са Пала, јереј Тодоровић је напоменуо да “Слово“ објављује текстове из области лингвистике, књижевности, историје, ликовног и музичког стваралаштва, полемичке текстове у вези са језичком и друштвеном ситуацијом у Црној Гори, чији су аутори најпознатија стваралачка имена са читавог српског говорног подручја и дијаспоре, те да, као такав, заслужује помоћ шире заједнице.
“Мислим да је, помало, срамота и неодговорно да институције у Црној Гори, прије свега, Министарства културе и просвјете, а и шире, немају слуха за један такав часопис. Апелујем у своје име на људе који имају слуха за културу, да не дозволе да се угаси “Слово“. Ако се не нађе неки други начин, бојим се да ћемо бити принуђени да направимо кутије и изиђемо на улицу да просимо како би овај наш часопис превазишао ситуацију у којој се налази са његовим штампањем. И то би било отменије, него да пустимо да се “Слово“ угаси“.
Представницима медија обратио се и професор Радинко Крулановић:
“У Црној Гори је превише приче о квалитету живота, о мултиконфенсионалности, мултикултуралности и бројним другим мулти, али, како живот показује, једина различитост у Црној Гори која није добро дошла, једина различитост у Црној Гори која не завређује, ама баш, никакву пажњу јесте ова која се тиче српског, тачније српског језика. Та различитост се, углавном, приказује као различитост која није добра за Црну Гору. Ако већ говоре о квалитету који произлази из различитости, зашто ова различитост, која је утемељена на традицији, која је утемељена у црногорском бићу, не би била различитост која, барем, завређује пажњу, да не кажемо нешто више“.
Конференција за новинаре завршена је изјавом Марије Лалатовић, такође некадашњег средњошколског професора.
“Пут истине нико не може зауставити. Српски језик ће надживјети своје прогонитеље, а његови браниоци се рађају и рађаће се сваког дана“, поручила је она.
Повеља Матице српске је још једна у низу награда, којима је потврђен рад Актива професора српског језика и књижевности из Никшића. Да подсјетимо да је од свог оснивања ово Удружење организовало преко тридесет научних трибина, књижевних вечери и других културних манифестација, међу којима се као најзначајнији издваја сабор под именом Одбрана имена српског језика, одржан у Никшићу новембра 2004. на коме је учествовало преко 150 интелектуалаца. За своје активности Актив је добио и два значајна признања: Изузетну Вукову награду, коју додјељује Културно-просвјетна заједница Србије и Вукову плакету, коју додјељује Удружење педагога Србије.
