Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у петак, 19. августа, на празник Преображења Господњег, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку. Саслуживало је више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.

Празник Светог Преображења Господњег, који је и крсна слава града подно Дурмитора, сабрао је велики број вјерног народа Жабљака и околних дурмиторских села, а њима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени владика Јоаникије, говорећи о догађају Преображења Исуса Христа на Гори Таворској, када је из Господњег Светог тијела засијала вјечна Божија неприступна свјетлост.

“Овај празник је празник свјетлости, празник нестворене, вјечне Божије свјетлости која је преко Христа Господа засијала овоме свијету, јер када се Он, са својим Светим ученицима и Апостолима, молио на Гори Таворској из Његовога лица и Његових хаљина засијала је Божанска свјетлост тако да је људске очи нијесу могле гледати, а апостоли су, обасјани том свјетлошћу попадали на земљу, осјетивши велику радост у свом срцу, па су говорили “Господе добро нам је овдје бити, да останемо овдје стално“.

“Али, није та свјетлост везана само за Гору Тавор, него је везана и за гору Божију која се зове Црква неуништива и неразорива, вјечна заједница са Христом. То је оно што нас успиње и подиже, што нас уздиже на духовне висине, јер свјетлост, која је просијала из Христовога лица, дата је Цркви за сва времена и та свјетлост сија, кроз живот Цркве у свим временима и свим покољењима, па је и нас данас овдје на Жабљаку захватила Божија свјетлост, Божија милост и Божији благослов је сишао на овај храм, на овај народ, на овај град и на сву васељену, гдје се год данас Хришћани Богу моле“, рекао је Његово Преосвештенство.

Епископ Јоаникије је у својој бесједи додао да су се са Господом на Гори Таворској појавили велики пророци Мојсије и Илија, да су разговарали са Њим иако су много раније били отишли из овога свијета, а могли су се, по промислу Божијем, појавити јер су се током свог живота испуњавали Божијом свјетлошћу и Божијим огњем.

“Када се Свети пророк Мојсије вратио са Горе Хорива да донесе народу Божијем закон, његово лице је сијало као сунце, јер се испунио Божијом енергијом, Божијом свјетлошћу, силом, мудрошћу и човјекољубљем. У његово лице нијесу могли гледати Израиљци, његови савременици, него су се, такође, видјевши Божију свјетлост и сами испуњавали њоме, а то није ова тварна, створена сунчана свјетлост, него Божанска свјетлост којој је сунчана свјетлост само симбол. Ова сунчана свјетлост је, на неки начин, привремена, јер је створена, а Божија свјетлост је вјечна и нестворена“.

“И Свети пророк Илија, који се испуњавао огњем Божијим, силом Божијом се оснаживао и мудрошћу Божијом просвјетљивао, да би могао проповиједати Јеванђеље спасења роду људском и да би заблудјели народ упућивао на пут истине, појавио се са Господом и Спаситељем нашим Исусом Христом, показујући да они, којих се дотакла Божија свјетлост, већ имају бесмртност живота“, нагласио је Преосвећени владика.

Он је позвао вјерни народ да се, „будући удостојени ове свјетлости кроз Свето крштење и кроз Свете тајне Христове“ труде да буду прави Хришћани, да буду вриједни и честити људи и домаћини, родољубиви и братољубиви.

“Најважније је да се, прије свега, испунимо вјером Божијом, а гдје је вјера ту су и све друге врлине, ту је и трпљење, које нам је нарочито потребно, јер у свим временима има тешкоћа, а кроз тешкоће изграђујемо своје карактере, да не будемо мекушци, него да издржимо када су велика искушења, да не поклекнемо и не посустанемо, него да живимо онако како нас Црква учи. “Горе имајмо срца“, подигнимо своје мисли, своја осјећања и своје очи ка Небу, ка Богу. Богу се молимо и онда је другачија слика свијета, када нас Божија свјетлост просвијетли онда све видимо на нов начин, а то значи да на прави, истинити начин видимо ствари какве оне јесу по Божијем промислу. Нека је свима срећан празник! Овај празник је, заиста, свијетао и ево, хвала Богу, он је сваке године све љепши на Жабљаку“.

Храмовна слава цркве прослављена је свечаном народном Литијом, која је, предвођена Епископом Јоаникијем и бројним свештенством и свештеномонаштвом, прошла главном улицом града. Освештан је и пререзан славски колач, а домаћин славља био је г. Раденко Вуковић, који је дио колача предао г. Миловану Шљиванчанину, куму славе идуће године. Благосиљано је и народу дијељено преображењско грожђе, а црквено-народни сабор је настављен трпезом љубави и пригодним културним програмом у жабљачком Парохијском дому.

Године 1862. свјетлост Преображења обасјала је и 400 “нејаких“ праведника на Шаранцима, који су потукли и разбили троструко бројнију турску војску, у вријеме Омер-пашиног другог похода на Црну Гору. У спомен на побједу и учеснике славне битке на Шаранцима, а средствима књаза Николе, подигнуте су цркве на Жабљаку и у Кршу.