Начелник Руске Духовне мисије у Јерусалиму Архимандрит Исидор (Минаев) одржао је у петак, 11. маја у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу предавање “Руска Духовна мисија у Светој Земљи“.
Предавању Високопреподобног архимандрита Исидора Минаева, које је организовано у оквиру културно-духовне манифестације “Дани Светог Василија Острошког, присуствовали су Њихова Преосвештенства Епископ банатски Г. Никанор и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Преосвећену Господу Епископе и публику, у име Црквене општине Никшић, поздравио је свештеник Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, који је казао да је Света Земља једно од оних мјеста, које вас трајно веже за себе. Бити на гробу гдје је Христос побиједио смрт и даровао нам живот вјечни, је посебна благодат кроз коју се осјећа сва сила и моћ тог догађаја, догађаја који је пореметио границе космоса, измијенио све и, што је најбитније, даровао нам живот вјечни.
Архимандрит Исидор је истакао да Света Јерусалимска Црква, коју хришћани сматрају Мајком свих Цркава, привлачи одувијек велико интересовање и пажњу вјерујућих. На њеном простору се налазе најсветија мјеста за сваког вјерника: гроб Господњи, гроб Пресвете Богородице, Гетсиманија, Голгота и друге светиње, те стога не чуди што су и православни Руси, међу осталим народима, притицали да се поклоне овим светињама и јеванђељским мјестима.
Како се могло чути током излагања оца Исидора постоји предање да су руски поклоници већ у 10. вијеку, а познато је да је Русија примила крштење у 9. вијеку, ишли на поклоништво у Свету Земљу. Иако то није било организовано на начин као што се данас ради, ходочасници су, упркос бројним и непредвидивим тешкоћама, ипак стизали до светих мјеста. У Свету Земљу одлазило се током осам стотина година, колико је трајао период у којем још увијек није постојало организовано руско поклоништво. Само милошћу Божијом света мјеста, која се налазе у Јерусалимској Цркви остала су сачувана и приликом страдања, којима је био изложен свети град Јерусалим, нагласио је архимандрит Исидор.
Он је посјетиоце овог веома занимљивог и надасве корисног предавања упознао са подацима да је Руска Духовна мисија у Светој Земљи основана прије 163 године. То се десило у вријеме управљања великог руског императора цара Александра I Побjедитеља, када се интензивније јавила потреба за организованим поклоништвом. Цар је, према ријечима Високопреподобног архимандрита, од самог Светог Синода, Јерусалимске Цркве и бројних поклоника, добијао бројне информације о томе да је неопходно имати сопствени дом за руске поклонике у Светој Земљи. Одлазак из хладне Русије у врелу Палестину, сам по себи, представљао је ризик. Боравећи у Светој Земљи поклоници су се сусретали са једним посве другачијим свијетом, другачијом климом и окружењем. Велики проблем за њих су представљали сусрети са разбојницима и преварантима, а неријетко су страдали и од разних болести.
Ипак, цар Александар није успио да отвори руски дом у Светој Земљи, али је то пошло за руком његовом сину Николају I, који је Руску Духовну мисију основао 1847. године. Са тим циљем ка Светој Земљи је упућен архимандрит Порфирије Успенски. Он се у Константинопољу сусрео са Јерусалимским Патријархом и осталим патријарсима и, најзад, добио благослов за оснивање Руске Духовне мисије на овим просторима, иако су источни патријарси знали да када Руси стигну на Исток, они више неће моћи да чувају баш све светиње. То је разлог што нека несагласја још увијек постоје са Јерусалимском патријаршијом, али се она, додао је отац Исидор, ипак превазилазе.
Излагање архимандрита Исидора о Руској Духовној мисији у Јерусалиму пратила је пројекција фотографија, које документују развој ове Духовне мисије од првих година оснивања па до наших дана. Публика је била у прилици да сазна нешто више о архимандриту Порфирију Успенском и Светом Теофану Затворнику, који су са истим циљем стигли у Свету Земљу.
Богат богословљем, отац Теофан је 1847, по сопственој жељи, постао члан Духовне мисије у Јерусалиму и био замјеник архимандрита Порфирија, великог познаваоца Истока и истакнутог црквеног археолога, који је нашао Синајски кодекс, рукопис из 4. вијека. За вријеме шестогодишњег боравка на Истоку јеромонах Теофан је посјећивао древне монашке обитељи и читао старе рукописе у којима су била садржана житија светитеља и устави монашког живљења. Непосредно је разговарао са подвижницима, нарочито на Светој Гори и све је то подгријавало његову љубав и склоност ка пустињачком подвизавању. Својим живљењем, касније епископ, Теофан подсјећа на многе велике оце и учитеље древне хришћанске Цркве. Такво мишљење намеће морални и аскетски живот, дубока и снажна богословска мисао, исказана у писаним – објављеним дјелима овог, како га назива један његов биограф, великог мудраца хришћанске философије.
Пионири Руске Духовне мисије у Светој Земљи, са дозволом Јерусалимске цркве, били су смјештени у манастиру Светог Архангела Михаила, а убрзо је почео и да се гради Тројицки Саборни храм Руске духовне мисије у Руском Подворју у Јерусалиму. Ова Духовна мисија, како се могло чути из излагања њеног начелника Високопреподобног архимандрита Исидора, годинама се утврђивала, подижући велики број васпитних и социјалних установа: школе, интернате, сиротишта, болнице. Сада, осим у Јерусалиму, дјелује и у Јафи, Хаифи, Јерихону, Хеврону и Витлејему. Руска мисија из дана у дан добија на снази, а све на духовну радост и укрепљење православних хришћана у Светој Земљи.
На крају предавања Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је захвалио оцу Исидору на одржаном предавању кроз које је дао кратак преглед дјеловања Руске Духовне мисије у Светој Земљи, а оно што је, према ријечима Преосвећеног Владике, важније јесте долазак Високопреподобног архимандрита у нашу Епархију, поводом гостовање на Данима Светог Василија Острошког и благослов, који он доноси од Светог Јерусалима и Руске Православне Цркве.
Епископ Јоаникије је оцу Архимандриту уручио на дар икону Светог Василија Острошког са тропаром, рукодјеље сестринства Жупског манастира. На исказаној љубави и пажњи са којом је дочекан у Никшићу заблагодарио је отац Архимандрит Исидор, поклонивши Његовом Преосвештенству владици Јоаникију сребрно кандило, дјело руских мајстора у Јерусалиму, које носи благослов са гроба Господњег.
Излагање о Руској Духовној мисији у Светој Земљи са руског је преводио свештеник Остоја Кнежевић.
