Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светих жена Мироносица и литургијског спомена светих мученица Агапије, Хионије и Ирине, у недјељу 29. априла, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Георгија у Шавнику.

Саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, јереји Остоја Кнежевић и Драженко Ристић, надлежни парох. Литургији, коју је појањем пратило сестринство манастира Подмалинско, присуствовао је вјерни народ овог краја, а њима се надахнутом архипастирском бесједом обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је подсјетио на јеванђељски догађај приликом рођења Господа Исуса Христа, када су се Богомладенцу Христу у Витлејему поклонили мудраци са Истока, принијевши Му на дар злато, смирну и тамјан.

“То су били скупоцјени дарови, јер су источни мудраци, сматра се, били краљеви малих области на Истоку, који су чули стара пророштва да ће доћи Спаситељ свијета у овај свијет Који ће бити и цар и свештеник. Злато које су Му донијели мудраци указује на царску моћ и царску власт Господа Исуса Христа. Тамјан указује на свештенство Христово, јер је Он Архијереј вјечни, Владика над свим владикама и Свештеник над свим свештеницима. Смирну су принијели зато што је Он Спаситељ свијета, дошао у овај свијет да своју животворну крв излије за спасење свијета.“

“То је велика тајна и за анђелске умове и за светитеље Божије, нико је исцрпити не може, а ми је можемо доживјети по мјери наше вјере када учествујемо на светим богослужењима, јер тада, нарочито, дјелује Дух Божији. То је дух мудрости, дух разума, дух силе, дух светиње који просвећује наш ум и укрепљује га да нешто можемо схватити више него што је то дато простим људима“, казао је Његово Преосвештенство.

Божић, према ријечима Преосвећеног владике Јоаникија, има сличности са празником Васкрсења Христовог. Као што мудраци, на дан Његовог славног рођења, дођоше да дарују Богомладенца Христа тако и жене мироносице, оне које су слушале проповиједи и бесједе Господа Исуса Христа док је ходао по земљи, осташе вјерне Христу Исусу на Крсту распетом.

“Апостоли су се, видјевши Га на Крсту распетог, разбјежали, јер су подлегли људској слабости, а те жене, које су пратиле Христа и апостоле и радиле обичне свакодневне послове, остале су са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Богословом. У Светим Јеванђељима пише да их је било свега пет-шест, вјероватно да их је било и више, можда петнаестак. Сви су се разбјежали када су видјели Господа на крсту. То их је ужаснуло, страх је ушао у њихова срца, али те жене се нијесу уплашиле. Сигурно да су се и оне плашиле, али не у тој мјери, и остале су са Господом Исусом Христом. Можда су биле охрабрене примјером Пресвете Богородице Мајке која није напуштала Господа ни приликом Његовог страдања или примјером Светог Јована Богослова, али, свакако, су биле мотивисане љубављу. Њих је Господ удостојио да прве буду свједоци Васкрсења Христовог“, бесједио је сабраним вјерницима Епископ будимљанско-никшићки.

Владика је истакао да су жене Мироносице урадиле слично као и мудраци са Истока, који су принијели дарове Богомладенцу Христа. Оне су, из љубави према Ономе Који је умро на крсту и Кога нијесу заборавиле, намјеравале да отворе гроб и, по старом обичају код источних народа, излију мирисне материје на покојника.

“Међутим, нашле су одваљен камен од врата гроба и празан гроб Христов, и анђела Божијег који им је јавио им радосну вијест о васкрсењу Христовом ријечима “Што тражите живог међу мртвима. Устаде, није овдје, идите јавите Његовим ученицима“. Као што је Господ Исус Христос, приликом рођења, био повит у пелене, тако је, приликом сахране, био повит у дугачко платно, плаштаницу. Свете Мироносице су дошле да дарују Христа, иако је већ био мртав по њиховом мишљењу, јер је Христос стварно умро на крсту, али је и васкрсао. Миро које су донијеле указује на смрт Христову, да је Христос стварно умро, а сви ови догађаји свједоче о оваплоћењу Христовом, да је Бог сишао са Неба и из љубави према људима примио људску природу и постао човјек.“

“План Божији је био, од вајкада, да се Син Божији сједини са људима и да прими људску природу, а знак да је примио људску природу је и то што је био положен у колијевку приликом рођења и повијен у пелене, што је на крсту излио своју животворну крв и умро тјелесном смрћу, као и сви људи, да би нас ослободио од смрти. Он је као један од нас, мада је Он Син Божији, али је и син човјечији. Он је својом људском природом побиједио смрт. А то, заправо, значи да са Њим и сви ми имамо прилику да постанемо учесници Његове побједе над смрћу“, нагласио је Његово Преосвештенство.

Благосиљајући сабрани народ, међу којима је био и велики број дјеце, полазника школе вјеронауке у Шавнику, Преосвећени Епископ Јоаникије је поручио да је најважније присуствовати светим службама Божијим, а Господ ће, како је казао, све њих својом мудрошћу, благодаћу и човјекољубљем просветити и научити ономе што је најпотребније.

“Најважније је да се научите Светој вјери православној, јер Света вјера даје светињу и радост, она човјека чини човјеком. Ништа велико у овом свијету није створено без вјере. Погледајте великане нашег народа од Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, па до Његоша, Владике Николаја и других великих људи и јунака рода нашег. Сви су они били, истовремено, и хероји вјере. И они који су оволике светиње у племену дробњачком подизали, подизали су их са великом жртвом и зато што су били испуњени вјером, што су знали шта је то најважније у овом животу.“

“Требали бисмо чешће да се састајемо, јер овакви разговори, овакви сабори, оваква свенародна богослужења, нарочито, када су празници, доносе велику радост и велика Божија милост се излива. Богу је угодно кад се Његов народ сабира на светим богослужењима недјељом и празницима. Нека вас све Бог благослови, вас и вашег свештеника оца Драженка, који је, заиста, предан овој светој служби и може многима служити за примјер. Будите сигурни да ће се и на Шавнику излити Божија милост, на овом народу, на овим горама, на нашим старим светињама и огњиштима, само ако се будемо Богу молили и трудили да чинимо добро“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

У шавничкој парохији, осим манастира Бијела, постоји десет сеоских цркава, посвећених Светом великомученику Георгију, међу којима је и Саборни храм у самом Шавнику.