У недјељу, 26. августа, на дан када Света Црква Православна молитвено слави спомен на Светог мученика Иполита, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, служена је Света Литургија.

Литургију је служило неколико свештеника архијерејског намјесништва никшићког са којима и јереј Михаил Чиквин, из парохије Светог Јована Богослова у Бјалостоцко-Гдањској Епархији Пољске православне цркве, који са групом свештеника, богослова и поклоника борави у Црној Гори.

Света Литургија у Саборном храму Светог Василија Острошког дио је узвратне посјете свештенства из Бјалистока, Никшићу и хору Светог новомученика Станка, са чијим члановима и диригентом проф. Ленком Дурутовић их вежу пријатељске везе. Пријатељство је започело током учешћа никшићког хора на Међународном фестивалу црквене музике, који је, у мају ове године, одржан у Бјалистоку, највећем граду сјевероисточне Пољске.

Јереја Михаила Чиквина и групу свештеника и вјерника, који са њим обилазе православне светиње у Црној Гори, поздравио је јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

“Дивно је кад браћа и сестре живе заједно и када се као пшеница, која се скупља са многих ливада и поља скупи у једно, и меље, и постаје хљеб којим се причешћујемо. Још је љепше када се, браћа и сестре који живе по читавом земаљском шару, као ми данас, сабирају на светој служби Божијој и буду једно у Христу Господу. Нема ничег краснијег него када смо једно у Богу и са Богом, али прије тога морамо бити једно и са другима, измирени и помирени у љубави. Такав је овај данашњи дан, који нам доноси радост и благослов доласком браће наше и сестара из далеке Пољске. Са нама су отац Михаило и отац Адам са својим парохијанама, омладином из источне Пољске и они нам доносе благослов од њиховог Архиепископа Саве. Њихову љубав и гостопримство осјетили смо када је наш хор Светог новомученика Станка, предвођен проф. Ленком Дурутовић учествовао ове године на Фестивалу духовне музике, најстаријем фестивалу ове врсте у Европи. Позвали смо их у госте са жељом да им захвалимо на томе и да им узвратимо бар дјелић гостопримства“, казао је отац Слободан.

На топлој добродошлици захвалио је, потом, свештеник Михаил Чиквин, који се сабраним вјерницима обратио на српском језику. Он се осврнуо на ријечи из прочитаног Јеванђеља у којем је неки младић питао Господа какво добро да учини да би имао живот вјечни, а Исус му рекао: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.

“Али, драга браћо и сестре, овај младић не послуша Исуса и не раздијели богатство које је имао, јер у њему не би довољно љубави, није био богат у свом срцу вјером у Христа. Он није био човјек који је, стварно, повјеровао, а какав свако од нас треба да буде. Слушајући ове и друге ријечи из данашњег Светог Јеванђеља, а размишљајући о овоме што је казао отац Слободан, могу само да додам да смо ми дошли из једног, заиста, далеког краја и пропутовали дуг пут како бисмо данас овдје служили Свету Литургију. Истина је, прешли смо више од двије хиљаде километара, али кад смо се овог јутра заједно са вама помолили и заједно принијели ову бескрвну жртву и пречестили се Тијелом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, нико од нас не осјећа се уморним, нити странцем који се налази у неком непознатом месту. Ја и отац Адам служимо у једној малој цркви, која се гради у Бјалистоку, гдjе има више православних цркава и парохија. То је најмлађа црква, а посвећена је Светом Јовану Богослову, апостолу љубави, како се каже код нас. Особито ми је драго што данас овдје могу да споменем нашег апостола љубави, зато што је ово мјесто и ова Литургија, у ствари, трпеза љубави међу нама, међу нашим црквама, па и међу нашим народима“.

“Хоћу, заправо, да кажем да ми православни, можда нијесмо богати као овај младић у причи јеванђељској, али смо богати вјером у свом срцу, а тада смо блиски једни другима, исти смо. Ова црква и данашња Литургија и то што смо се удостојили да, по благослову вашег Владике, а са љубављу браће свештеника, заједно служимо Литургију доказ је да смо ми православни у цijелом свијету једна заједница – заједница љубави. И овај храм свједочи да смо много блиски, јер је ктитор Саборне цркве Светог Василија Острошког цар мученик Николај руски, близак и нашим срцима. Имао је кућу надомак нашег града и сваке зиме долазио је да ту проводи вријеме. Ту је изградио цркву Светог Николе у којој се молио и у којој се сада, редовно, моли наш православни народ. Како каже Свети владика Николај Жички да у Бога ништа није случајно, онда ни овај сусрет са вама не може бити случајност. Наш боравак овдје је, надам се, благословен Богом и треба да нам покаже, да нас научи да је православна вјера једина истина. Ко хоће да прати Исуса Христа, ко хоће да се спаси он не треба да сачува овоземаљско, материјално благо на овом свијету, већ да створи благо у свом срцу и својој души, које ће га водити у вјечност. Треба да се држи православне вјере и Православне Цркве и тако проживи овај живот, помажући и другима да се спасу и заслуже радост у царству Небеском“, поручио је отац Михаил.

Пољска православна црква, која је 1924. добила статус аутокефалне цркве, има шест епархија, десет епископа, више од 250 парохија са више од 350 свештеника и ђакона и око 500 000 вјерника. Највећи дио вјерника живи у источном дијелу Пољске, нарочито у градовима: Бјалисток, Бјелск Подласки, Хајнувка, Шемјатиче. Епархија Бјалостоцко-Гдањска је друга епархија по броју вјерника. Сједиште ове Епархије, на чијем челу је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Јаков, је у Бјалистоку. У Бјалистоку живи велики број православаца. Град има 12 парохија, а једна од њих је управо парохија Светог апостола Јована Богослова. У овој младој парохији, која је основана 2007, служе протојереј Марек Ваврењук и јереј Михаил Чиквин, а највећа светиња њихове цркве су мошти Светих врача Козме и Дамјана и мошти чудотворца Светог Јова и Светог Амфилохија Почајевских. Црква Светог Јована Богослова је на посебан начин везана са Србијом и српским православљем. У литургијском календару чува се сјећање на српске светитеље. Једном годишње, на дан Светог Саве, служи се свечана Литургија на српском језику, а хор пјева, искључиво, српске композиције.

У име заједништва и хришћанске љубави јереј Слободан Јокић је, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, оцу Михаилу Чиквину и цркви у којој служи, уручио на дар икону Светог Саве, првог архиепископа српског са жељом да их благослови Светог оца нашег Саве и Светог Василија прате и да се у љубави и добру сабирају на многаја љета.

Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу пријатељи из Пољске даривали су икону Светог апостола Јована Богослова, уз коју ће наш вјерни народ чувати молитвени спомен на браћу у Христу, који живе у Пољској.