У суботу, 31. марта, на празник Светог Кирила Јерусалимског, служена је Света заупокојена Литургија у храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви.

Литургијом је началствовао јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, уз саслужење јеромонаха Јефтимија, игумана Пивског манастира, јеромонаха Арсенија, игумана манастира Косијерево и свештеника Остоје Кнежевића. Како је уобичајено од раније да се током Великог и Часног поста, одслужи помен за покој душа страдалих житеља пивског краја у Другом свјетском рату, и овом приликом је, у молитвама пред Господом, поменуто свих 1918 имена уморених мјештана Пиве. Међу њима су поменута и она 522 житеља села Дола, махом нејачи, стараца и жена, са којима је било и 109 дјеце, млађе од седам година, а који су 7. јуна 1943. године страдали у злочиначком походу припадника “Принц Еуген“ дивизије са усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве.

Сабраном народу обратио се свештеник Миодраг Тодоровић, говорећи о обретењу главе Светог Јована Крститеља, коме је посвећен храм у Долима, подигнут за покој душа долских мученика. Према ријечима оца Миодрага глава Претече Христовог три пута је склањана од очију народа, али се она опет показивала, јер се Света глава, каква је била глава Крститеља Господњег Светог Јована, не може склонити, она држи читав свијет.

“Глава Јована Крститеља јесте истинита глава, јер се та глава наслања на ону главу која је темељ, која је угаони камен, која је глава Цркве, а то је сам Христос Господ и Спаситељ. Зато страдање невиног народа, на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, које је било у Долима, а почело је раније, чини ми се да је на Спасовдан почела Голгота Пиве и наставило се и касније послије Обретења, али је на тај дан било најужасније и најкрволочније, јер је тада пострадало највише људи, највише дјеце на једном мјесту. Зашто су овдје пострадала и дјеца, јесу ли и она убијена због гријехова наших, гријехова нас одраслих или зато што су била дјеца те истинске и праве главе“, запитао је јереј Тодоровић.

Он је додао да се главе, најчешће оне које су путеводитељи свом народу, често помињу кроз нашу историју – глава Лазарева, глава Карађорђева, а и данас су многе главе које откупљују свој народ, које га чувају и указују на прави пут.
“
То нијесу главе које тргују, главе које мијењају мишљења из дана у дан, него су то оне главе, које се труде, које воде и указују на овај пут, који је једини потребан, а све остало нам се придодаје. И, заиста, данас, у овом Часном и Великом посту, нема љепшег, светијег мјеста и достојнијег мјеста да се на њему окупимо и причестимо Светим тајнама Христовим. Они који су овдје пострадали, страдали су да би посвједочили да су Христови, и упоредимо то страдање кроз које човјек свједочи вјеру, свједочи да је његов живот вјера, да је његов живот та глава, упоредимо га са страдањем за неке овоземаљске, пролазне ствари, као, на примјер, кад неко неког лиши живота зато што је богат или што су се посвађали или, као што понекад код нас бива, зато што је неко некоме прекосио мрглин или му рекао грку и опору ријеч“, нагласио је отац Миодраг.

Људи који су овдје пострадали, бесједио је свештеник Тодоровић, знали су ко им је глава. Они су и нама оставили завјет да је живот без те главе бесмислен, да је живот без вјере бесмислен, јер завршава смрћу. Смрт, односно полагање живота за ту главу и за вјечни живот, најљепша је тапија и најљепши залог за вјечност, казао је јереј Миодраг Тодоровић, закључујући на крају своје бесједе:

“Зато данас, када овдје служимо свету службу Божију и када се сјећамо људи који су тако посвједочили своју вјеру, ми, истовремено, осјећамо и једну радост што су ти људи своје животе положили за Пут, за Истину и Живот и што и ми данас знамо да је једино достојно ићи тим правим, уским путем који води у живот вјечни и на том путу преставити се и прећи из овог у онај вјечни живот.“

“То је избор који смо направили када смо кренули са Кирилом и Методијем, то је насљеђе Кирила и Методија. То је пут којим је ишао Свети Сава, то је пут који је посвједочио Кнез Лазар, то је пут који су посвједочили Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки и наша изворна култура. Наша поезија, наше сликарство, све је прожето тим истинским правим путем и све њему служи. Наши обичаји, наши храмови, наши људи, све оно што је истинско и богоугодно служи и пребива на том путу. Нека би Бог, који нас је овдје сабрао, укријепио и пробудио читав наш народ да знамо да су оваква мјеста најбољи учитељи, путеводитељи и будитељи народа.“

Током Литургије, која је служена у спомен-цркви Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима, обављено је причешће. Свештенство је, у присуству вјерног народа, опојало мјеста на којима су 7. јуна 1943. страдали долски мученици.