Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Побусани понедјељак, 23. априла Свету Литургију јерејског чина у манастиру Шудикова код Берана.
Касније, истог дана, Преосвећени Епископ је одслужио помен ктиторима, приложницима, добротворима и свештенослужитељима манастира Самоград, као и помен прецима и сродницима мјештана села Пријелози у бјелопољској општини, гдје се налази древна светиња манастир Самоград.
Овом приликом Његово Преосвештенство се сабраном народу обратио пригодном бесједом. Он је казао да су дубоки коријени наше свете вјере православне и коријени нашег народа, што свједоче бројне светиње, међу којима и древни Самоград, који се посљедњих година обнавља.
“Знали смо за Самоград и да овдје постоје старе светиње, али тек када смо почели да на овом мјесту служимо света богослужења, када смо подигли ову цркву-брвнару и открили старе темеље, од тада као да живимо нови живот. Обнова светиња представља духовну обнову нас самих, нашег памћења и, ево, на овај свети дан у данима Васкрсења Христовог, на Побусани понедјељак, овдје се окупљамо из два разлога. Први и најважнији је да прославимо Васкрсење Христово, а други да се сјетимо наших предака који су преминули, да благу вијест о Христовом васкрсењу донесемо на ово свето мјесто, и да, у славу и част васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, поменемо наше претке, који су се упокојили у вјери православној, у нади у свеопште васкрсење“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Сјећајући се наших сродника, поручио је Преосвећени владика Јоаникије, ми приносимо молитве за њихово спасење, надајући се да ће васкрсли Господ својом свјетлошћу обасјати све оне који су уснули прије нас и да ћемо сви заједно, милошћу и благодаћу Божијом, постати учесници Његовог славног васкрсења.
“Као што ми овдје, у ове свијетле дане, осјећамо радост васкрсења Христовог и постајемо учесници радости, коју је Он донио овом свијету, имамо осјећај, имамо вјеру да, на исти начин, и наши упокојени преци са нама заједно славе васкрсење Христово. Васкрсење Христово обасјава и нас овдје на земљи и оне који су већ на небу, радује небо и земљу и у тој радости су заједно анђели, људи, светитељи и ми, све нас заједно прожима Дух Свети и покреће да славимо Христа Господа Спаситеља нашег у Коме је живот и нама и онима који су се упокојили, јер је Он Извор живота, Извор спасења и Извор радости.“
“Нека Господ упокоји душе свих за које се Богу помолисмо, свих ктитора и свештенослужитеља светиња које се овдје налазе, свих наших предака и преминулих православних хришћана. Свима нека Господ да вјечног покоја и вјечног наслађења новим животом у Христу Исусу Господу нашем, вјечном радошћу да нас све Господ удостоји“, казао је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије.
Сабраном народу обратио се и Драган Недовић, предсједник Одбора за обнову манастира Светог Пантелејмона у Пријелозима.
“Благодарим дубоко у свом срцу Господу на овом дану, у којем смо се сабрали овдје да се сјетимо наших предака и на овом богоугодном сабрању. Подсјетићу вас на ријечи блаженопочившег Патријарха Павла, који своју духовну дјецу поучава да чувају успомену на своје претке и да се моле за њихове душе, јер, како каже Патријарх Павле, кад се молите за њихове душе радујете се ви, радују се они и анђели на небу. То је доказ да смо на правом путу кад год чинимо оваква сабрања.“
“Покушавам да у свом сјећању призовем дан када смо почели да се молимо Богу за наше претке, који су се на различитим странама борили за исте циљеве и сјећам се када смо, Преосвећени Владико, трећег дана Светог арханђела, дочекали нашег драгог госта Његово Преосвештенство Епископа захумско-херцеговачког Г. Григорија. Скупио сам тада храброст да Вас замолим за благослов да одслужимо парастос нашим упокојеним сродницима који су, у Другом свјетском рату, били припадници Краљеве војске у отаџбини, као и онима, који су се борили на страни партизана. Бог је хтио да тај дан буде записан у историји Црне Горе, свиђало се то некоме или не, али то се Богу свиђа и душама наших предака“, поручио је Драган Недовић.
Он је овом приликом предложио да се дан, у којем се у молитвама сјећају Пријеложана страдалих током Другог свјетског рата, назове даном молитвеног сјећања на претке и на Самоград.
