Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светих Апостола Петра и Павла, у уторак, 12. јула Свету Архијерејску Литургију у новоизграђеној цркви у мјесту Јаворје код Жабљака. Током Литургије освештан је овај храм Господњи посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, чији је ктитор г. Миленко Стијеповић из Жабљака

Преосвећеном владици у Светој Архијерејског Литургији и чину освештања новоподигнутог храма у Јаворју, саслуживало је више свештеника, свештеномонаха и ђакона Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Празничном богослужењу присуствовао је у великом броју вјерни народ дурмиторског краја, од којих је један број приступио Светој тајни причешћа. Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије сабраним вјерницима се обратио ријечима архипастирске бесједе, говорећи о Првоврховним Апостолима Петру и Павлу.

“Овај дан је лијеп не само што грије ово небеско сунце и што је лијеп дан данас овдје на Језерима, на Јаворју, на кршном Дурмитору, него је свијетао, пун Божије свјетлости и милости због празника који данас прослављамо, славећи Свете Првоврховне Апостоле Христове Петра и Павла, који продужише проповијед Христову и пронесоше је из Јерусалима по цијелом свијету до Солуна, Дамаска, Александрије и великог и славног Рима.“

“Свети Апостол Петар бјеше прост човјек, не нарочито учен, али Духом Светим научен и ријечју Божијом просвијетљен, јер се одазвао позиву Христовом. Пошто је био прости рибар напустио је мреже рибарске и свој дотадашњи посао и кренуо за Њим. Одазвао се позиву Господњем, јер је осјетио силу ријечи Божије, силу истине и Божије свјетлости и извор живота у Христу Исусу Господу и Спаситељу нашем. Када је Господ Исус Христос једном проповиједао Јеванђеље и чинио чудеса, а знајући да се ријеч о Њему чула по цијелој тадашњој Палестини, питао је Свете Апостоле, ученике своје: “Шта говоре људи ко сам ја, ко је син човјечији“, а они Му одговарају: “Једни говоре да си ти можда Илија, који је опет дошао на земљу и чини чудеса, други говоре да си Јеремија, који је васкрсао, а неки кажу да си можда неки нови пророк или неко од старих пророка па се јавио на земљи“. “А шта ви кажете ко сам ја“, пита их Господ, а од свих 12 апостола први устаје Петар и говори: “Ти си Христос, син Бога живога“, а Господ му одговара “Блажен си Симоне, сине Јонин“, “Не откри ти то тијело и крв“. Та истина са Неба, то увјерење и прозрење да је Исус Христос Син Бога живога, јесте прво исповиједање вјере, које није од човјека, него је од Бога и са Неба. У Христу Исусу неки су препознали само човјека, неки пророка а само је права истинита вјера код оних који у Христу препознају да је Он Син Божији, да је Он спаситељ свијета“, казао је Преосвећени владика, додајући да је Свети Апостол Петар, иако просвијећен, имао људских слабости, па се одрекао Христа Господа током Његових страдања на крсту. Ипак, када је васкрсао, Господ га је опет призвао и вратио му достојанство апостола и проповједника јеванђеља Његовог, достојанство свједока Његовог и испунио га силом и благодаћу свог Пресветог Духа, те је касније Свети Апостол Петар, пун свјетлости и истине Божије, проповиједао ријеч Божију по цијелој васељени, а затим и храбро пострадао за Господа Христа у великом и славном Риму.

“Свети Апостол Павле, по свој прилици, није видио Христа у вријеме његовог земаљског живота, али је био веома учен и добро познавао Свето Писмо, стара пророштва и очекивао долазак Христов на земљу. С почетка није вјеровао у Христа, ни у Цркву, него је чак ревносно гонио хришћане, а касније, када га је Господ просвијетлио својом истином и свјетлошћу на путу за Дамаск, када му се јавио у чудесном виђењу, од тада се више није ослањао на људски разум, ни на оно што је сам до тада учио, него како каже Апостол Павле “све то одбацих и примих истину, свјетлост, правду и просвећење од самог Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа“. Апостол Павле, иако претходно гонитељ Цркве, касније постаде Апостол Христов, изабраник Божији и како сам рече “потрудих се за Јеванђеље Божије више од свих Апостола“.

„Јеванђељем Божијим он испуни цијелу васељену, нарочито тадашње Средоземље, тадашњи културни свијет, просвећену Европу, а та Европа је тада била средоземни Балкан. Долазио је и у наше земље, на Приморје до Херцеговине, Далмације и није случајно што су, у нашем народу, најстарије цркве често посвећене Светим Апостолима Петру и Павлу, као она у древном граду Расу из 9. вијека, или црква Светих апостола у Бијелом Пољу, Мирослављева задужбина, Петропавловски манастир поред Требиња и стара црква Светих апостола Петра и Павла на Цетињу, која је саграђена прије Цетињског манастира“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Његово Преосвештенство је, овом приликом, по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, додијелио орден Светог краља Милутина, г-дину Миленку Стијеповићу, за његову усрдну љубав према својој Светој Цркви и за труд који је, на славу Божију, уложио приликом градње храма Светих Апостола Петра и Павла у Јаворју.

“Од срца захваљујем г-дину Миленку-Милу Стијеповићу, који је са својих 80-ак година, а са неком дјетиње искреном љубављу и чудесном енергијом, приступио градњи овог Светог храма. Имао је, наравно, изузетно јак мотив, јер се он сјећа својих честитих родитеља – оца Владимира, учитеља, који је пострадао на правди Бога, а њега оставио као дјечачића да се бори и да његов дом напредује и мајке Неде, који су обоје данас пред лицем Божијим и радују се на Небесима због освећења овог светог храма. Због Милове доброте, честитости, људскости, тог осјећања према родитељима и дужности према свом завичају, зато данас освештасмо овдје ову светињу, коју је он подигао својим рукама, освештали је и Богу посветили, а у којој ћемо се, убудуће, сабирати, служити свете божанствене литургије, причешћивати се Светим тајнама Христовим, хранити се небеским хљебом, крштавати дјечицу, младенце вјенчавати, а и покојне, када дође за то вријеме, испраћати“, поручио је на крају своје бесједе Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

На високом признању, које му је додијелила Српска православна црква, пригодним словом захвалио је Миленко Стијеповић, ктитор. Он је, као домаћин славе, пожелио добродошлицу Преосвећеном Епископу, свештенству и сабраном народу, да се и у будуће окупљају код цркве Светих Петра и Павла.

Освештан је и преломљен славски колач. Током трпезе љубави одржан је пригодан културно-умјетнички програм. Петровданску бесједу одржао је књижевник Влајко Ћулафић, уз струне гусала пјевао је народни гуслар Зоран Стијеповић, а потом је услиједило народно весеље.