Током вишедневне посјете Епархији будимљанско-никшићкој Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј у суботу, 30. јула, на празник Свете великомученице Марине, у послијеподновеним сатима боравио је у Жабљаку.
Његову Светост, у пратњи Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, испред Саборног храма Преображења Господњег у Жабљаку, дочекао је велики број вјерног народа овог краја. Добродошлицу првојерарху Српске цркве пожелио је јереј Миливоје Јововић, надлежни парох. Поклонивши се светињи Патријарх Иринеј се обратио сабраном народу, кога је, према слободној процјени, било преко хиљаду. Видљиво дирнут сабрањем Божијег народа Његова Светост је казао да је потребна Соломонова мудрост и речитост владике Рада како би се описао доживљај чудесне љепоте Жабљака и околине, која је украс Божијег стварања, а намијењен људима да у њој уживају, користе је и у њој виде прст Створитеља њиховог.
“Заиста овде требају речи гусларске да се изрази осећање које се доживљава, ова лепота, овај благослов Божији, али изнад свега лепота вас, браћо и сестре, који сте ме дочекали у тако великом броју, не само овде, него и у Беранама и у свим местима где сам данас био и срео се са народом Божијим, народом ових гора, који је много ближе Богу него они који су у равницама. Овде је сва мисао људска упућена изнад нас и доле испод нас, а ово испод нас, сведочи и говори о ономе што је изнад нас. Нисам очекивао да ћу овде видети оволики наш благоверни и благочестиви народ, народ Светог Саве, који носи у својој крви, у својим жилама дух и идеје Светог Саве. То је толико очигледно да, ма шта супротно тврдити, било би бесмислено“, рекао је Патријарх Иринеј.
Он је додао да га посебно радује присуство народа код Цркве, код, како је казао, Свете Српске православне цркве која је увијек окупљала вјернике, како у времену царевања и краљевања, тако и у времену тешког турског ропства.
“Црква нас је храбрила, Црква нас је водила и наговештавала боље и благословеније дане. Нада и вера у Бога очувала је народ наш 500 година под турским ропством, у овим крајевима можда нешто мање, јер што рече Његош “оно што се не хтје у ланце везати то се збјежа у ове горе“. Радостан сам што вас видим баш овде, код цркве и Светог храма, где су се окупљали и наши преци ближи и даљи, живели са Црквом својом, а Црква их као мајка водила и, као што свака мајка жели најбоље свом чеду, својој деци, тако је и Црква чинила оно што је најкорисније духовној деци њеној. Благодарећи њој ми данас јесмо оно што јесмо – народ српски православни са својим језиком, традицијом и културом, и великим доприносима култури света, коју смо обогатили нашим сликарством, фрескама, иконама, нашим писмом и књижевношћу, почев од Светог Саве па све до данашњег дана“, бесједио је Његова Светост, упућујући сабранима патријарашку поуку и благослов:
“Ми јесмо мали народ, али народ који је носио Бога у срцима својим и кроз које је Бог показивао љубав, милост и доброту своју. То нас је одржало, то ће нас одржати и данас, јер ми смо и данас у великом искушењу. Прогласили су нас народом који мрзи, народом који убија и презире, заборавили су некадашњи наши пријатељи наше учешће у великим светским подухватима, но, њихово је да мисле о нама шта хоће, а наше је да покажемо оно што јесмо, што смо били и што ћемо бити. А бићемо, сигурно, оно што смо некада били, ако се будемо држали оног пута и оних истина и вредности са којима су наши преци живели. Ако то будемо гајили и данас ћемо опстати као народ са својим именом, са својим језиком и са својим духовним вредностима. Нека би дао Господ да тако и буде!“
Свечаном ручку, који је уприличен у част Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја у Парохијском дому, присуствовали су бројни гости и добротвори Црквене општине Жабљак. На очинској бризи и љубави са којом је стигао међу своју духовну паству Патријарху је заблагодарио г. Светомир Шљиванчанин, предсједник Црквене општине, а прије него што је Његова Светост Патријарх Иринеј напустио Жабљак, уприличен је обилазак Црног језера.
