Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије служили су у суботу 21. јула Свету Архијерејску Литургију и обавили велико освећење манастира Блишково у селу Вранеш код Бијелог Поља.
Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију и Преосвећеном Епископу Јоаникију у чину великог освећења новообновљеног храма, а потом и служењу Свете Архијерејске Литургије саслуживало је бројно свештенство и монаштво: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски, архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина, протосинђел Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Саве у Голији, протојереј Дарко Пејић, парох бјелопољски, јереји Миливоје Јововић, парох жабљачки и Жељан Савић, парох плавско-гусињски, отац Епифаније Вучковић, игуман манастира Златеш, јеромонах Лазар Стојковић, игуман манастира Заграђе, те свештеник Милан Рађеновић из Епархије дабро-босанске и јерођакони Агапит Драгојевић и Андроник Ракочевић, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови.
Црквено-народном сабрању, поводом освештавања новообновљеног манастира Ваведења Пресвете Богородице у Блишкову, присуствовао је, у великом броју, вјерни народ из Вранешке долине, Бијелог Поља, Берана, Жабљака и других крајева Црне Горе.
Након прочитаног Светог Јеванђеља народу се архипастирском бесједом обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије.
“Сва васиона, сва творевина Божија испуњена Славом Божијом није ништа друго него храм Божанске славе и Божанске силе – најузвишенији храм, који није створен људском руком, него је створен Божанским дахом и Божанском силом, испуњен Божанском славом, љепотом, добротом и мудрошћу. У тој Божанској творевини свако створење које је створено, има у себи тај свети печат Божански, ту Божанску славу и Божанску силу, јер, управо, Божанска сила је оно што даје живот живим бићима, даје снагу и силу укупној творевини да може да опстане“.
“Слава Божија, сила Божија, Светост Божија, љепота и мудрост, открили су се на најсавршенији начин у човјеку, кроз стварање човјека, Адама и Еве. Својом руком Господ је уобличио, обликовао од праха земаљског човјека и задахнуо га дахом живота, својом славом, својом силом, својом умношћу и разумношћу и, као што каже Боговидац Мојсије, човјек је постао душа жива, постао човјек и својим тијелом, својом душом остао храм, мјесто обитавања славе и силе Божије“, казао је Високопреосвећени митрополит.
Према ријечима Митрополита Амфилохија, слава и Сила Божија јесу оно што је испуњавало и прве храмове, подигнуте руком изабраног народ Божијег и Божијих пророка. И сам Боговидац Мојсије саградио је шатор, скинију свједочанства, која, када је освештана, Слава Божија је испунила њен олтар, дотичући се и светиња које су ту биле похрањене, а послије пренијете у Соломонов храм. Биле су то таблице са заповијестима Мојсијевим, жезал којим је Мојсије прекрстио Црвено море и спасио изабрани народ Божији из египатског ропства, и мана, онај хљеб који је падао са Небеса док су Јевреји бјежали из Египта према обећаној земљи.
“Једно од великих чуда у историји људског рода, управо, је Соломонов храм, који је, касније, рушен и поново обнављан од кога је до данас остао само онај зид Јеврејског плача. Ко је био у Светој земљи, видио је тај зид од некадашњег величанственог Соломоновог, па, послије, Зоровавељевог храма, који се удостојио да у себе прими, не само славу Божију, него и самог Господа, а прије Њега да прими и ону о којој пјевамо, управо, на празник којем је посвећен овај наш свети храм Ваведења Пресвете Богородице. Пресвета Дјева је примила је у себе, не само славу Божију и ону доброту и мудрост, коју примају сви људи на земљи својим зачећем и својим рођењем, него је у своју утробу, у себе примила Самог живог, вјечнога Бога; постала је пречисти храм, сокровиште славе Божије, изњедрила Самог Господа, изњедрила Сина Божијег Јединородног, вјечно Слово Божије, вјечну Ријеч Божију кроз коју је све постало, што је постало и без које ништа не постоји, што постоји“.
“Када је дошла пуноћа времена од Духа Светог и Пресвете Дјеве рођен је Господ ради нас и ради нашега спасења. Зато пјевамо Пресветој Дјеви да је она пречисти храм, зато њој у славу градимо храмове, у славу оних збивања из њеног живота и историје спасења, па градимо храмове Благовијести, храмове Ваведења, Покрова, Рођења, Успенија Пресвете Богородице. Широм васељене распрострти су свети храмови који представљају свједочанства о њој као обиталишту славе Божије, сведочанства о оној која је родила Сина Божијег Јединородног ради нас и ради нашег спасења. Исти ти храмови, који су грађени кроз вјекове, граде се и данас и обнављају, храмови који су символи васионе као храма Божијег, символи људског тијела и људске душе као храма Божијег, који су обиталиште славе Божије и свједоци свједочанства живог Божијег присуства кроз Пресвету Дјеву и Његове Свете угоднике“, рекао је Архиепископ цетињски.
У својој бесједи Високопреосвећени Митрополит је подсјетио на то како су изгледали остаци храма Ваведења Пресвете Богородице у Блишкову, приликом његове прве посјете мјесту на којем се налазио овај древни немањићки манастир.
“Било је то деведесетих година када је овдје била гола пустиња; сјећам се неког великог бора који је био израстао; темељи храма су били затрпани и скоро да се нијесу ни видјели, само се знало да је ту био храм. Тек касније, кад су вршена откопавања, нађени су остаци зидова, који су и сада, видим, обиљежени оловом, тамо докле су сачувани остаци древног храма Светога Ваведења, храма који је био, остао и поново постао обиталиште славе Божије, храма који је мјесто гдје нам се Господ Христос открива као хљеб живота, јер је за Њега речено да је Он хљеб живота Који силази са Неба и “сваки који од Њега једе неће умријети, него ће жив бити“. Зато су храмови мјеста гдје се хранимо хљебом живота и гдје Господ силази Својом силом и Својом славом, као што је данас сишао на овај храм, молитвом освећења коју смо обавили, и на оне који улазе у свети храм, са страхом Божијим, вјером и љубављу, на начин на који је и сам Мојсије Боговидац ушао у светињу над светињама на Гори Синајској, када је чуо ријечи “Сазуј обућу са ногу својих, јер је мјесто на коме стојиш свето мјесто“.
“Овдје сам, дакле, када сам први пут дошао нашао кључ од старог храма Ваведења Пресвете Богородице Блишкове. Ви знате да је он спаљен, да је разорен, јер се са храмовима, као и са људима, хришћанима, нарочито, догађа исто оно што се догађало са Христом Господом. Ево кључа, па да га предамо оцу Владиславу, јер, овај кључ је свједочанство славе овог светог храма, свједочанство да он на себи носи ране Христове, да је храм распет, али је, ево, хвала Богу, и васкрсао трудом и подвигом вашег духовног оца и нашег брата Владике Јоаникија, трудом и подвигом свију вас. И онда, када сам прошао овуда, осјетио сам на темељима овог храма, да је Вранешка долина оставила иза себе велике и свијетле трагове, да има осјећање за светињу и био сам сигуран да ће се ова светиња обновити“, бесједио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.
Након Литургије је пререзан славски колач у част Светог великомученика Прокопија, на чији дан се, већ десетак година, благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, на овом мјесту одржава велики црквено-народни сабор.
Окупљени вјерни народ поздравио је Преосвећени владика Јоаникије, захваливши Митрополиту Амфилохију на томе што је, поред његових бројних обавеза, дошао да учествује у освештању ове древне светиње. Његово Преосвештенство је, искористио прилику да захвали свима који су уградили себе у новообновљену блишковску светињу прилозима, љубављу, молитвама, а нарочито братству Кљајевић из Блишкова.
“Велики је празник данас, браћо и сестре, и велики, радосни догађај – обновљење и освећење овог светог храма, овог манастира који има дубоко памћење. Овај манастир памти Вукана, сина Стефана Немање који је, по предању, први ктитор ове светиње и његове синове, такође ктиторе, Стефана, ктитора манастира Морача и Димитрија, каснијег монаха Давида, ктитора манастира Давидовица. Али, он памти и доба дугог турског ропства када се много страдало, али страдало се за вјеру и са надом да ће доћи бољи дани и да ће нас опет обасјати слобода. Много је страдао овај свети храм и његово монаштво, његово братство и то је једна велика историја. Овај манастир је увијек дјеловао као светиња, и када је био у својој пуној слави и љепоти, али су и његови разрушени темељи привлачили народ овдје и давали му снаге да издржи тешкоће и искушења, док не дође вријеме обнове“.
“Нас је Господ удостојио, ово наше покољење, да учествујемо у обнови ове светиње, почевши од оног дана када је дошао Високопреосвећени Митрополит овдје и благословио да почне обнова, да се открију стари свети темељи и да се из тих темеља обнови ова светиња. Ево, дао је Бог, трудом овог благочестивог народа, који је са великом љубављу, великом вољом уграђивао себе и обновио на најљепши начин ову светињу, украсили је, фрескописали, те је заблистала новим сјајем. Био би веома дуг каталог имена свих који су учествовали у изградњи, нека их све Господ благослови и умножи свако добро у њиховим домовима, најприје здравље, породичну слогу и духовни напредак“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.
Он је Његовом Високопреосвештенству зажелио успјех и срећу на његовом предстојећем мисионарском путу у Јужну Америку и дао му крст, који ће Архиепископ цетињски Г. Амфилхије оставити некој цркви, као благослов Епископа Јоаникија и манастира Блишково:
“Добро нам дошли Високопреосвећени Митрополите! Знамо да се спремате за велико апостолско дјело, идете у Јужну Америку да проповиједате име Христово и устројавате епархију Српске Православне Цркве на том континенту. Нека вам овај данашњи празник буде на помоћи, да се испуните духовном силом, као Свети апостол Павле, да посвједочите име Христово и у тој земљи. За нас је велика част што се данас дошли к нама овдје и што идете у Јужну Америку да проповиједате Јеванђеље и устројавате још једну епархију наше Свете Цркве Православне за чије оснивање ви имате највећу заслугу“.
Овом приликом уручене су архијерејске грамате најзаслужнијима за обнову манастира Блишково. Манастир се, како је речено приликом додјеле одликовања, обнављао трудом бројних побожних и честитих људи, а према предлогу ранијег Црквеног одбора и јеромонаха Владислава, старјешине Манастира, архијерејским граматама „за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, нарочито приликом обнове манастира Блишково“, одликовани су: Божидар Јоксимовић из Стожера, Обрад-Раде Павићевић из Бијелог Поља, потом Бранислав Кљајевић, Миле Кљајевић, породица поч. Милана Кљајевића, Рајко Кљајевић, сви из Блишкова, те Слободан Копривица из Никшића, Веселин Драшковић и Војислав Миловановић из Београда.
