У цркви свете Петке у Расову код Бијелог Поља, на празник Преподобне Параскеве – Свете Петке, Његово преоствештенство епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије освештао је звона, чији се звук убрзо почео разлијегати Лимском долином. Освештани су крстови који су потом уздигнути.
У својој бесједи преосвећени Владика Јоаникије је навео да је су ова звона наша велика радост, јер се њиховом просвијећеном звуку радују и Светитељи и анђели и душе наших предака које су на небесима и које су чекале овај дан.
“Наши преци се данас овдје радују заједно са нама, а највише се радују мјештани овога мјеста које је ознамењено овим светим храмом и крстовима. Велика је то радост, нарочито када знамо да је било много светиња на десној обали Лима, и да су те светиње биле порушене од непријатеља вјере православне, нарочито послије друге сеобе српскога народа из ових крајева. Једина светиња која је остала непорушена на ширем подручју десне обале Лима био је манастир Подврх и зато је он толико знаменит. Али ево, хвала Богу, дочекасмо да многе светиње никну и на десној и на лијевој обали Лима. А нарочито се радујемо овоме светоме храму, који је никао овдје у непосредној близини Бијелог Поља, на овом предивном мјесту. И види се да је Божије промишљање подејствовало да се баш овдје подигне храм. И мјесто је лијепо, и народ се сложио. И цио народ је учествовао у изградњи колико је ко могао, јер не би се ова светиња тако брзо, за годину дана, могла озидати. Прије годину смо освештали темеље и ево, данас имамо ту радост да освештамо звона на овоме светоме храму и да подигнемо ове свете крстове. А крстови су символ наше свете вјере, смрти Христове, али и символ васкрсења и побједе Христове над смрћу. Христова побједа над смрћу, његовом бладодаћу, постала је и наша побједа и слава и наша величина. И овај свети храм нас призива у вјечну славу Божију, радост и заједницу цркве Христове.“
“Када подижемо свете Храмове ми смо сви призвани да се промијенимо на боље. Јер, било би за нас најтрагичније да подижемо храмове и да их украшавамо а да се ми сами са њима на саображавамо нашем Господу, и да се наше мисли не промијене на боље. Јер, када улажемо труд да подигнемо храм треба да уложимо труд и да научимо вјеру и да живимо по спасоносним заповијестима јеванђељске вјере православне. Да наша срца испунимо огњем православне вјере, а то је огањ Божанске љубави. И да се испунимо љубави према Богу и према ближњим својим, јер тако треба подизати храм Божији: да се учимо вјери, да светињу поштујемо и љубимо, а када љубимо светињу, дужни смо да љубимо и једни друге. Јер Божија је заповијест и ријеч таква да љубимо једни друге. А Господ каже: “Како можеш љубити Бога кога не видиш, ако мрзиш брата кога видиш?“. Дакле, прво треба да живимо једни са другима у љубави и слози и то је Богу угодно. Нека нас глас ових освећених звона и слава ових крстова уведу у заједницу вјере православне, саберу нас и данас и убудуће када се буду оглашавала са овога светога храма. Да сви заједно прослављамо име Божије, гдје се год будемо нашли и да хитамо цркви Божијој на молитву и на службу Богу, јер смо сви призвани да заједно Богу служимо и прослављамо Бога. А Бог, Отац наш небески, са неба се радује и благосиља нас, нарочито онда када види нашу заједницу и нашу међусобну љубав“, бесједио је преосвећени Владика Јоаникије призивајући да се благодат овога светога храма прошири на домове вјерника и њихових породица, као и на градитеље и приложнике.
Владика се посебно захвалио свима који су учествовали у изградњи као и донаторима звона: браћи Владимиру у Петру Величковићу, Маринку, Милики и Живку Кочовићу, Илији и Душану Шекуларцу, као и породици Светозара Величковића на куповини крстова. “Нека Божији благослов и сила часнога и животворнога крста све вас заштити и нека вам буде срећна слава Света Петка, да њезине молитве буду са свима вама и Божији благослов молитвама свих светих, Амин Боже дај“, закључио је Владика Јоаникије.
