Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог апостола Јакова, у суботу 22. октобра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијереву и парастос у цркви Светог апостола Луке у Косијереву у Петровићима код Никшића.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке: протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, протојереј-ставрофор Никола Јанковић, старјешина Саборне цркве у Требињу, јеромонах Арсеније, старјешина манастира Косијерево, јеромонах Јефтимије, игуман манастира Пива, јеромонах Лазар, игуман манастира Заграђе, те јереји Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, Миливоје Јововић, парох жабљачки, Анђелко Боричић, парох цетињски, Раденко Копривица, парох бањански уз саслужење ђакона Остоје Кнежевића и Николе Маројевића.

Током службе Божије у чин свештеника рукоположен је досадашњи ђакон Остоја Кнежевић, који је завршио цетињску Богословију и петроградску духовну Академију, а неколико година се као ђакон припремао за свештеничку службу.

“Бог нас је, драга браћо и сестре, удостојио да данас, на дан помена наших сродника, на дан нашег свенародног покајања, добијемо новог свештеника Цркве Божије. Остоја Кнежевић је лијепо изучио богословске науке, са одличним успјехом завршио цетињску Богословију, са свим похвалама завршио петроградску духовну Академију и лијепо одслужио службу у ђаконском чину. Нека га Господ укријепи да крст свештеничке службе носи смјело и радосно у све дане његовог живота, да не посустане када дођу тешкоће и да се не уплаши када дођу страдања и муке, јер сви на то наилазимо. Нека се не понесе ни када све буде ишло лијепо и потаман, већ да се наоружава смирењем, добротом, чистотом, молитвом, да служи Богу јер једино служба која је принешена Богу са смирењем, бива награђена од Бога, она је за спасење и њему као свештенику и за народ Божији“, казао је Преосвећени Владика честитајући новорукоположеном презвитеру Остоји Кнежевићу на свештеничком чину.

У архипастирској бесједи, којом се обратио сабраном народу Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је говорио о снази свештеничког звања које, како је казао, није од људи, већ од Бога и по Божанском устројству.

“Када се рукополаже свештеник, епископ као човјек чита молитве над њим, а Божија благодат која се, молитвама епископа, свештеника и народа Божијег, заједнички проузноси Богу, силази и чини свештеника свештеником и остаје на њему за свагда, уколико је он вјеран Цркви Божијој и завјету свештеничком. У данашњем Јеванђељу показана је, у кратким цртама, благодат свештеничког чина, када су апостоли дошли Господу послије проповиједи за коју их је Господ опуномоћио и овластио, говорећи Му: „Господе и демони нам се покоравају у име Твоје“. Благодат свештеничког чина исказана је у оним ријечима Господњим: „ево вам дајем власт и силу да стајете на змије, шкорпије и сву силу вражију“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки, додајући да се зли демони и духови не покоравају човјеку, већ Божијем имену страшном, силном и моћном:

“Свештеник у својој светој служби има много дивних и узвишених тренутака, јер се његово срце, просвећено Божијом благодаћу, милошћу и свјетлошћу радује заједно са анђелима и славопоји Господа, али, истовремено, у својој служби он има и тешких момената. Понекад се среће са таквим злом и таквим људским отровом и гријесима да је онај змијски или отров шкорпије, неупоредив са отровом који човјек понекад носи у својој души. Свештеник чита молитву па му олакша гријехе, а очишћење ће, наравно, доћи али само кроз велико покајање. Свештеник молитвом олакшава многе гријехе, јер Господ снисходи нашим људским слабостима и дјелује преко свештеника, као својих вјерних слугу.“

“Вода, која је обична вода, постаје Света вода његовом молитвом. Хљеб и вино, који су обични хљеб и вино, свештеничком молитвом постају Тијело и Крв Христова, Свете тајне Христове али не људском, него Божанском силом, а све се обавља молитвом. Драга браћо и сестре, свештеник својим рукама приноси Господу дарове на које силази огањ Божански, Дух Пресвети животворни и чини их Светим тајнама Христовим. Зато свештеника треба да цјеливамо у руку, али не из куртоазије или неког обичаја“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Обављен је парастос за оне припаднике Краљевске војске у отаџбини, који су 22. октобра 1944. године убијени на Грахову, као и за пострадале са подручја Бањана, Рудина, Каменска и Трепача у Другом свјетском рату. Капела Светог апостола Луке у манастиру Косијереву, подигнута над костима око стотину мученика, који су своје животе положили за крст часни и слободу златну, освештана је 17. јула 2004. Благословом Његовог Преосвештенства владике Јоаникија установљено је да се 22. октобра, на дан страдања граховских мученика служи помен, а њихова жртва молитвом призове у наше памћење.

Овом приликом освештан је и фрескопис, који је у спомен-костурници Светог апостола Луке, живописао јеромонах Лазар Стојковић.