Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у четвртак 16. маја 2013, у цркви Светог Архангела Гаврила у Земуну, по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, опијело новопрестављеном слузи Божијем протојереју-ставрофору Саву Тутушу, дугогодишњем секретару Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.
Протојереј-ставрофор Саво Тутуш упокојио се у уторак 14. маја у Будви у 63. години земаљског живота.
Прота Саво је рођен 1950. године у Полачи код Книна. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду и до 1995. године био је свештеник у Книнској крајини. У егзодусу српског народа 1995, који је био посљедица акције хрватских оружаних снага под именом “Олуја“, прота Саво је дошао у Београд. Одатле је на позив Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија дошао на Цетиње у Митрополију црногорско-приморску, гдје је дужност секретара Епархијског савјета и Епархијског управног одбора обављао до 2010.
Посљедње три године живио је у Београду. У том периоду редовно је долазио у Митрополију на празнике Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. Са супругом Борком изродио је троје дјеце.
Поводом упокојења протојереја-ставрофора Сава Тутуша Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у сриједу 15. маја са свештенством заупокојену Литургију у цркви Свете Петке у Будви.
Митрополит Амфолхије је казао да живот оца Сава није био нимало једноставан и лак. “Одхранила га је мајка на преслици и десници руци у тешка, послератна времена. А на голом далматинском кршу живот је увијек био тежак, поготово послије другог свјетског поклања“.
“Причао је отац Саво да се први пут нахранио кад је отишао у војску. Мајка је једва састављала крај са крајем да своју дјецу прехрани. То је њега и подстакло негдје дубље да крене Божијим путем, да оде у Богословију и да се поново врати и да одмах у почетку богослужења буде у својој Епархији код Владике Стефана, једног изузетног јерарха наше Цркве, који није случајно баш њега одабрао да му буде десна рука у пословима епархијским“, рекао је Митрополит Амфилохије.
“Када је дошло ово зло и опако вријеме изгона нашег светосавског народа са простора Далмације, он је заједно са својом породицом био приморан да се настани у Београду, а онда се обратио нама са жељом да службује у Митрополији црногорско-приморској, иако је за њега било угодније да остане у Београду. Он, рођени далматинац, тако ми се чини, желио је да ипак буде близу мора и да на тај начин сачува тај свој животни континуитет, своју везу са родним крајем“, рекао је Владика.
Он је додао да је прота Саво био његова десна рука у Митрополији. “Обилазио је све парохије, поучавао млађе свештенике и стекао један веома значајан углед међу Цетињанима. Бог га је, ево, призвао овдје. Помињемо његово часно и честито име свештеничко и испраћамо га јер се данас враћа у Београд да би тамо почивао и очекивао трубе Судњег дана“.
“Сагледавајући његов живот, поготово његове посљедње године и дане, заиста је крај његовог живота био хришћански. А и молио се да му баш не буде тешка смрт. Увјерен сам да ће непостидно изићи пред лице Господње и пред лице часних и честитих свештеника и епископа мученичке и страдалне Далмације. Да ће изићи пред њих и да ће бити у стању да даде одговор пред Страшним судом Христовим“, закључио је Митрополит Амфилохије.
Након Литургије земни остаци проте Сава отпремљени су за Београд гдје је и обављена сахрана.
