Нова књига поезије Љубисава Бјелића Морачког „Чекајући расвит“ промовисана је, у уторак 16. октобра 2018, у Никшићу, у оквиру Трибине УКЦГ „Свободијада“.
О Бјеловићевом стваралаштву, пред никшићком публиком, говорили су: мр Александар Ћуковић, рецензент и Миљан Живковић.
Уредница трибине Милица Бакрач запажа да у промовисаној збирци пјесама, која је подијељена у циклусе: Темељ, Убрана молитва и Суза, преовладава сонетна форма, а у највећем броју пјесама мотив је пјесников завичај, Морача.
„Морача је темељ и тврђава поетског бивствовања. Морача је молитва, сјећање, снага, вјера. Морачка тиха гробља су светиња. Завичај је велика и мала пјесма, уточиште. Морача је вапај и мир. Чини се да је једино пјесник Момир Војводић на овакав начин љубио свој завичај, или завичаје, Метохију и Морачу, као што то овом књигом показује и Љубисав Бјелић“, оцијенила је Бакрач.
Додала је да Морача јесте љепота, али је њена љепота ,,ко ујед поскока“. Такво поређење налази се у сонету Сичан, сичан је синоним за отров и горчину, за чашу жучи.
„По тим морачким суровим, дивљим предјелима, куда наш Момир и сви пјесници послије њега, нијесу корачали, већ ,,морачали“, ни вјетар не дува, већ дрхти. Морача, којом тутње и воде и горе, своје потомке ,,храни јутром ко парчетом хљеба“, казала је Милица Бакрач.
Навела је, такође, да Бјелићева поезија обилује лексичким богатством, а у својим сонетима пјесник чува не само морачко језичко благо.
„Ово је књига мудрих мисли. Као њен мото, за неко поновљено издање, узела бих два ауторова стиха: „Бирај мисли куда да те воде/ да л у ропство или до слободе.“
Ово су, док сви очекујемо неки колективни расвит, разведрење, засигурно, стихови молитве, искрености и слободе који јесу намијењени завичају, али, Бјелићев и наш завичај прелази, условно речено, границе Мораче. Завичај Љубисава Бјелића је српски језик, и цио свеколики простор од извора Светигоре до Косова и Метохије, све до Русије“, нагласила је уредница Трибине, Милица Бакрач.
Одабране стихове говорили су: Марко Сандић, Огњен Мићевић и аутор.
Љубисав Бјелић Морачки је члан Удружења књижевника Црне Горе; до сада је објавио збирке пјесама: Војислав Шујо Караџић, Херој одбране Мирослав Божовић, Морачке струне, Угашена младост, Плач гусала, Прогнан камен, Упријесно вријеме, Сађенуто сузилиште.
