У манастиру Бијела код Шавника, у петак 26. октобра 2018, сахрањена је монахиња Анастасија (Крговић). Заупокојену Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.
Након Литургије, Владика је служио монашко опијело новопрестављеној монахињи Анастасији у молитвеном присуству чланова породице, сродника, свештенства, монаштва и вјерног народа.
Ријечи последњег поздрава над одром дугогодишње монахиње манастира Бијела, изрекао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је у својој бесједи истакао најупечатљивије особине личности наше сестре Анастасије - побожност, трпељивост, труд, честитост, поуздање у Бога и смирење по којима ће остати упамћена и бити свима за примјер.
„Пошто се затворила књига њеног земаљског житија и отвара се књига њеног небеског житија, веома је поучно да се, у тренутку када испраћамо нашу сестру Анастасију, подсјетимо, укратко, њеног живота. То заслужује и овакав њен завршетак, али и њен живот, нарочито од кад је остала удовица са деветоро дјеце. Испративши свог младог супруга Милића, она је својој дјеци била и отац и мајка, узела је на своја нејака плећа огромну обавезу, а у овим нашим данима ријетко можемо наћи такав примјер“, казао је Владика.
Додао је да она од својих предака из честите породице Мрдак, из поносних гора Старе Херцеговине, наслиједила обавезу да се чува породица, част и углед дома.
„Какав је био њен живот као младе удовице са деветоро дјеце само можемо мислити, које патње, муке и бриге су је сналазиле. Јасно нам је свима да је то све могла часно и честито изнијети, на понос својем потомству, уз помоћ Божју. И, ваистину, она се само у Господа уздала, научила се од младости творити заповјести Господње и напредовати у њима кроз цио живот. Без школе и без икакве помоћи, ишла је царским путем, угледајући се на најбоље и најмудрије из нашег народа, па је стекла доброту, мудрост, честитост и поуздање да је засвијетлила својим примјером као побожна и честита мајка и света удовица“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Подсјетио је да је школовала двојицу богослова - садашњег архимандрита Исаију, игумана манастира Бијела и протојереја Петра, пароха граховског, упутивши их Божјим путем у вријеме комунистичко, безбожничко.
„Није се освртала, него је ишла Господњим путем по примјеру својих предака и свог честитог мужа, чувајући његову успомену у чистоти, правди, истини и завјет који му је дала да ће очувати њихов дом и пород. Дао јој је Господ те је извела своју дјецу на пут, упутила их да буду честити, поштени, радни, да живе од свог труда и поштено зарађују свој хљеб, а када је њена животна снага почела да се тањи, размишљала о одласку пред лице Божје“.
„Лако је одлучила, нарочито послије монаштва о. Исаије у манастиру Острогу, да и она крене тим путем, замонашила се прије тридесетак година, а овдје са о. Исаијом провела двадесетак година у молитвама и непрестаним трудовима. Њене молитве уграђене су у обнову ове светиње, уграђене су, не само у ове зидове, него и у духовну обнову ове светиње, јер молитву праведника, као што је била честита мајка и монахиња Анастасија, Бог чује, прима и услишује“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Након опијела, мати Анастасија сахрањена је на гробљу манастира Бијела гдје ће чекати Васкрсење мртвих и живот будућег вијека.
Монахиња Анастасија, рођена 1929. године, у Господу се упокојила 24. октобра.
Вјечан ти спомен сестро наша Анастасија!
