Празник Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке молитвено је прослављен у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке Ђурђевим Ступовима, гдје је Свету Архијерејску Литургију, у понедјељак 27. октобра 2014, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира, а литургијском сабрању, у славу Свете Петке, присуствовао је вјерни народ беранског краја.

У архипастирској бесједи током Литургије Преосвећени Епископ Јоаникије је подсјетио на ријечи Светог пророка да је диван Бог у Светима Својим.

"Велики је број светитеља Божјих које прослављамо, почевши од старозавјетних праведника и пророка, преко Пресвете Богородице, Јована Крститеља, Светих апостола, апостолских ученика и мученика Христових, који су својом крвљу запечатили вјеру и љубав према Господу“.

"Међу њима су и они испосници, пустињаци Преподобни, исповиједници вјере православне, који, можда, нијесу пострадали за Христа и пролили крв, али су својим животом у тешким временима искушења, својом ријечју и страдањем посвједочили вјеру православну, вјеру у Христа Господа Оваплоћеног, вјеру у Свету Тројицу, оваплоћење Христово, Пресвету Богородицу и оно што је најважније у нашој светој вјери“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Данас прослављамо Преподобну мајку Параскеву за коју нико, осим једног малог броја људи на ширем подручју, није знао. Рођена је, највјероватније, на простору данашње Бугарске, негдје према Цариграду. Говори се да је српског поријекла, присвајају је Грци и Бугари, а најважније је да она припада свима, цијелој православној васељени, јер је она духовна мајка, заштитница, помоћница многима.

"Посветио се Свети Стефан Немања, чију деветстогодишњицу рођења прослављамо ове године, као владар, ктитор, монах, родитељ и учитељ, сва његова дјела су била јавна, свима видљива, али се, исто тако, посвети Преподобна Петка Параскева, која је поживјела у пустињи, чија је светост била заборављена за вријеме њеног земаљског живота, а нарочито послије упокојења. Али, она је Богу угодила, Бог је није заборавио и Бог је открио њене мошти, њен свети живот и она је накнадно ушла у историју. Она и јесте историјска личност јер учествује у нашем животу, у животу нас овдје који смо у историји“.

"Бог, драга браћо и сестре, није створио калуп за светост. Као што се могу посветити пустињаци, тако се могу посветити и владари, као што се могу посветити монаси, тако се могу посветити они који су у браку, који имају породичне обавезе, као и они који су слободни од породичних обавеза. Ипак постоји нешто што је заједничко свима светима. Нико се није посветио ко се није ослободио од саможивости, а та саможивост и себичност прирасла је, путем гријеха, са нашом природом и људи, врло често, нијесу свјесни колико су огрезли у саможивости. Нико се није посветио ко своје прохтјеве тјелесне, оне лоше прохтјеве душевне, није обуздао, савладао и побиједио, колико је то Богу угодно“, нагласио је Његово Преосвештенство.

Владика је истакао да је светим људима заједничка љубав према Богу, а љубав према Богу увијек се пројављује и према ближњима.

"Ако нам треба неки образац ето то је, врло једноставан, да љубимо Бога свим срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом. То значи да цијело своје биће треба да потрошимо, да жртвујемо, а тако се долива снага и благодат од Бога и, исто тако, да љубимо ближње своје. Заправо, и не можемо љубити Бога ако ближње не љубимо, нити можемо љубити ближње на истински, прави начин ако љубави Божје немамо у себи. Ако нема љубави Божје онда се то своди на људске инстинкте, људске склоности, наклоности, а то је све пролазно и не може да да правог истинског плода“.

"А велику мјеру светости, да кажемо, и савршенства, колико је то било могуће људској природи, постигла је Света Петка, монахиња, подвижница која се повукла и живјела у пустињи, подражавала Светог Јована Крститеља. Тамо је и живјела, у данашњем Јордану, гдје је много светих просијало и Бог је, драга браћо и сестре, прославио ову чудесну подвижницу – Преподобну мајку Параскеву. Зовемо је мајком и њој се молимо. Овај дан је велики празник за све православне народе, јер је она душу своју, срце своје, мисли своје, своја чувства и своја осјећања принијела Господу на дар и молила се за овај свијет. Да се није молила за ближње не би је Бог тако прославио, зато данас притичу њеном светом ћивоту сви православни народи и инославни траже од ње помоћ исто као од Светог Василија Острошког“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.