Црква Свете Петке у Расову код Бијелог Поља прославила је 27. октобра крсну славу. Литургију је служио протојереј- ставрофор Мираш Богавац уз саслужење протојереја Дарка Пејића. Послије причешћа, освећења и резања славског колача сабраном народу се пригодном бесједом обратио протојереј Дарко Пејић.

Oн је подсјетио да је Света Мати Параскева српског поријекла. „Она је раздала сво имање и отишла да се подвизава у Јорданску пустињу, тамо гдје су се подвизали Свети Пророк Илија и Свети Јован Претеча. И претрпјела је многа страдања“, бесједио је о. Дарко.

Отац Дарко се осврнуо на Евађелску причу о десет дјевојака, које су позване на свадбу Женика.

"Било је пет лудих и пет мудрих дјевојака. Пошто је Младожења одоцнио оне су пошле према њему са свјетиљкама, које симболизују украсе душе. Дјевојке, чисте и честите, симболизују сваког од нас, какви би требало да будемо, а свијетиљка гори да би се видјела свјетлост и светост сваког човјека. Међутим, пошто је Младожења одоцнио, дјевојке поспаше. И каже Јеванђеље, у поноћ стаде вика и чу се глас: "Ево Женика“. И сада се показује разлика међу дјевојкама, јер пет њих бијаху мудре, зато што уз свјетиљке понијеше и уља.

"А пет лудих дјевојака не понијеше уља, и тражише од мудрих да им дају. А оне им не дадоше говорећи: "Да би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите“.. И тад дође Женик и оне мудре дјевојке уђоше, и затворише се врата.
И поред свега, луде девојке, које су дошле без светлости, вапију и ударају у врата: "Господару, Господару! Отвори нам“. Али сам Господ изговара: „Одлазите, кажем вам, не познајем вас“.

"Ово је у ствари Јеванђеље за сваког од нас. Дали ћемо бити будни и спремни да дочекамо истинитог Женика, са добрим дјелима и првенствено с милостињом, јер не знамо дан и час краја, или ћемо бити луди, зависи од тога како проводимо сваки дан живота нашега. Она посуда са уљем су наша добра дјела. Недјељом, празником, данас на Свету Петку, не би ништа требало да буде важније ником од нас, поготову ником од Расоваца, него да буду овдје, јер тако се оне посуде пуне уљем, тако своје душе освећујемо, чистимо и бијелимо. Тако их чинимо да свијетле и буду спремне за сваки тренутак у којем нас Господ призове. То је, драга браћо и сестре, један од начина чињења добра. Други је милостиња, милорђе и љубав једних према другима; да будемо брзи на помоћ а спори на осуду брата својега. Треће је да поштујемо недјељу, јер нам је Господ заповиједио: "Шест дана ради, седми дан је одмор Господу твом“. Сама ријеч недјеља значи -не дјелај -не дјелати, што значи -не радити. Али не светкују недјељу они који су у кафани, или спавају дуже, или сједе кући и не раде ништа. Недјељом човјек треба да буде најприје у храму на служби и молитви, а онда да посјети ближње, родитеље, болесне, немоћне, ... оне који су у затворима... Недјеља није за рад, већ је то дан кад имамо друга важнија посла. То је дан у који опет треба да доспемо уље и своје светиљке. Немојмо да се изговарамо. Учинимо да наша свијећа, као и свијеће наших породица и комшија сијају, тако ћемо учинити да Господ види свјетиљке над сваким домом и крајем, и тако нас искушења неће наћи неспремне,“ бесједио је о. Дарко.

Он је честитао славу свим вјерницима и свечарима, као и предсједнику црквеног одбора и домаћину славе Светозару Величковићу. Величковић je дио славског колача предао Љубиши Перишићу, који ће бити домаћин следеће године.