Поводом посјете Епископа костромског и галичког (Руска Православна Црква), у недјељу 12. октробра у сали Центра за културу у Беранама одржана је свечана академија.

Уваженог госта, драгог у Христу брата, Преосвећеног Епископа костромског и галичког Г. Терапонта, представнике локалне управе Берана, сабрани вјерни народ, бројно свештенство и монаштво поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

"На основу побратимства између општине Беране и града Кострома, као и на основу старих веза између нас и браће Руса, позвали смо драгог нам у Христу брата Преосвећеног Владику Терапонта са жељом да том братимљењу, које је утврђено прије десетак година, додамо духовне везе. Наше везе су, заправо, много старије и дубље, јер право братство међу нама православнима јесте братство у Цркви, у Христу, у Духу Светом.

"Нормално је и природно да брат посјећује брата, друг друга, а с обзиром на кризе које се појављују у свијету, осјећа се дубока потреба међу православнима да јачамо наше везе. Примјер је садашња криза у Украјини коју, са великом пажњом и бригом, преживљава Русија. Кризе, које су раније биле код нас, последица су управо тога што смо се били удаљили од вјере и што међу нама православнима, у нашој кући, те везе нијесу баш јаке, нема довољно разумијевања, нема братског општења, а онда то користе наши непријатељи и онај врховни непријатељ рода људског, ђаво коме је задовољство да изазива међу људима свађе, немире, нереде и проливање крви“, казао је Преосвећени Владика Јоаникије.

Наше везе са Русијом, Руском Црквом, руском културом су веома дубоке и до те мјере се прожимају и у овом времену, као и у свим прошлим временима, да је нашу историју, нашу културу и све оно што смо постигли на културном и политичком плану, немогуће замислити без Русије.

"Зато се искрено радујемо духовној обнови Русије. Има мјеста по Црној Гори која се из комунистичког времена зову Мала Москва. То је значило да су она у цјелини прихватила комунистичку, атеистичку идеологију, али треба схватити да је то све, ипак, било засновано на љубави према Русији. Нека се она и даље зову Мала Москва, али треба видјети како сада изгледа крштена Москва, која се обновила, духовно обновила и усправила; тако да се и ми усправимо духовно, као што се данас кроз многе тешкоће усправља велики руски народ“.

"Радујемо се доласку драгог нам у Христу брата Владике Терапонта из Костроме, древног, славног града за који је везан почетак и успон династије Романових. То је један од знаменитих руских градова који представља понос за руски народ, који има лијепу историју, велике светиње. Преосвећени Владика нам је донио благослове из свог града и Руске Православне Цркве, руских светих и благослов Свјатјејшег Патријарха московског Г. Кирила“, нагласио је Његово Преосвештенство.

Свечаност је благословио Преосвећени Епископ Терапонт:

"Ваше Преосвештенство, уважени представници градске власти Берана, драга браћо и сестре, желим да поздравим све овдје присутне, да изразим своју велику радост што сам дошао у град Беране, што осјећам ваше гостопримство и вашу љубав. Владика је у својој поздравној ријечи поменуо велику љубав овдашњег народа према руском народу, а ја, исто тако, желим да пренесем љубав и поздраве нашег руског народа који је, увијек, осјећао и данас осјећа велику љубав према српском народу и онима који живе у Црној Гори и Србији“.

"Ово вечерашње сабрање је посвећено нашим културним и духовним везама и то је од велике важности, јер су те везе, по свом садржају, дубље од било којих других односа који везују људе. Економске или неке друге везе, у једном периоду постоје, а онда, касније, због одређених ситуација које живот намеће, могу да престану, док су овакве наше везе које ми, вечерас овдје пројављујемо крепке и вјечне. С обзиром на то да смо ми народи једне вјере онда су и наше културе много сличне и оне се међусобно прожимају. Сваки народ има одређене одлике у својој култури, а наше култура, пошто су формиране на разним просторима, имају и одређене различитости, међутим, када те различитости подијелимо са другима то нас, заправо, још више обогаћује“.

"Желим, још једном, од свег срца да Вам, драги Владико, захвалим на братском позиву који сте упутили да посјетим Вашу Епархију, да Вам захвалим на овом лијепом и свечаном пријему, који сте ми уприличили. Надам се да ће, и у будуће, град Беране цвјетати и напредовати, као и ваша Епархија и цијела Црна Гора“, поручио је, на крају свог обраћања, Владика костромски и галички Г. Терапонт.

У име Црквене општине Беране бесједу је одржао Влајко Ћулафић, предсједник. Он је подсјетио да почетак политичких веза између Црне Горе и Русије, наша историографија датира 1711. годином, када је, 3. марта, руски цар Петар Велики издао Грамату којом је позвао све хришћане на оружје против Турака.

"Она је, умножена, стигла овдје, у Ђурђеве Ступове и Шудикову, као и у руке народних главара, изазвала велико одушевљење и дигла Србе на устанак, те су напали и разорили турске градове Плав и Гусиње и разбили турску војску која је била кренула из Босне ка Пруту, главном руско-турском ратишту у рату који је Турска била започела против Русије крајем 1710. године“.

"Али, не може бити да наших међусобних веза није било и у оних неколико вјекова прије 18.вијека, јер, да их није било, да Русија, овдје, није одувијек сматрана нашом прадомовином, а Руси нашом браћом, не би ни Грамата цара Петра наишла на пријем на какав је наишла, нити би покорени српски живаљ дизао устанак на позив руског цара без дубоко укоријењене свијести о томе и вјере у снагу руског народа, чије је Царство веће од сваког царства на свијету, како је говорио Владика Данило. Не би ни Шћепан Мали, као незнанац и извањац, седам година владао Црном Гором, да се није казивао избјеглим руским царем Петром III“, нагласио је Ћулафић.

Он је, овом приликом, подсјетио и на Русе који су животом и радом били везани за област Васојевића, као и на оне који су водили поријекло одавде, а везани су били за Русију, руски народ, његову историју и културу.

"Овдје, у сједишту једне од првих српских епископија, ваља нам се подсјетити на казивања из житија да је оснивач наше Цркве и њен први Архиепископ, Свети нам Отац Сава, са очевог двора побјегао у Свету Гору са монахом који је био Рус, и да је на Атосу замонашен у руском манастиру Светог Пантелејмона, а, уз то, поменути да се Молебник, који је у нашој Шудикови писао ђакон Михаило 1602, чува у библиотеци грофа Уварова у Москви“.

"Поменућу, затим, Св. Александра Невског (а његов брат Василиј Јарославич био је костромски кнез и ктитор Ипатјевског манастира у 13. вијеку), који је, одавно, прислава Васојевића, који су се завјетовали том великом руском војсковођи, борцу за православље и светитељу, да ће га славити ако им помогне у борби против непријатеља. И, помогао им је, у неколико бојева. А, они, ето, нијесу призивали неког другог из реда светих, него онога који је из руског народа, као што су, у ропским невољама, сви Срби, уздисали, говорећи: "Бог високо, Русија далеко".

"Поменућу и Светог Сергија Радоњешког, који је Русима оно што је Свети Сава нама Србима, чији је празник, 18. јул, слава новоподигнуте цркве Светог Јевстатија Првог, овдје, у нашој Трепчи“.

"У Васојевићима су боравили, или су кроз њих прошли и оставили значајну грађу о нама, многи знаменити Руси: Јегор Петрович Коваљевски, пуковник и инжењер, који је испитивао рудно благо Црне Горе; Иван Степанович Јастребов, руски конзул у Скадру, који је у 19. вијеку посјећивао манастир Свете Тројице у Брезојевицама и Србе у Плаву, Гусињу и Велици; Павел Аполонович Ровински, који је у Црној Гори боравио 27 година и написао четворотомно дјело о њој, са обимним поглављем о Васојевићима; Александар Александрович Башмаков, правни писац, публициста и словенофил, који је 1908. посјетио цркву Светог Ђорђа у Гусињу, манастир Свете Тројице у Брезојевицама, Велику и Шекулар, урадио идејни пројекат пруге Београд-Јадранско море и оставио писану грађу, која је веома драгоцјено свједочанство о суровости Арнаута и тешком животу српског народа под османском влашћу“, навео је Влајко Ћулафић.

Руси који су овдје дошли послије бољшевичке побједе у Русији били су професори у беранској Гимназији, а према подацима било их је 22. Леонид Иванович Крстиљевски остао је овдје до краја живота. Михаило Глушченко, сликар, архитекта и боем био је Титов голооточки робијаш, Александар Михаилович Черновољски је са овдашњим четницима и збјегом одступао према Западу и партизани су га, заједно са заробљеним четницима, стријељали у словеначким шумама 1945. године, подсјетио је, између осталог, Ћулафић.

"Са друге стране, за Русију су везани животи многих истакнутих личности из нашег краја, а од оних за које знамо, могуће ми је споменути свега неколико њих: контроверзног и авантуристичног Николу Милошевића, знаменитог црногорског дипломату Митра Бакића, просветитеља Илију Вучетића, Марка Цемовића, публицисту, историографа и конзула у Одеси, генерала у руској војсци Андрију Бакића, а, из новијег доба, Милосава Бабовића, слависту, почасног доктора Универзитета Ломоносова, добитника Пушкинове медаље и награде "Максим Горки", академика Миомира Дашића, историчара, иностраног члана Руске академије природних и друштвених наука, те Петра Пајковића, професора на Универзитету Плеханова, који је био иницијатор и активни учесник братимљења Костроме и Берана“, рекао је Влајко Ћулафић.

У програму свечане академије учествовали су: црквени хор Свете мати Анастасије, КУД „Коло“, Слободан Фемић, народни гуслар, Андријана Жижић, рецитатор, женска пјевачка група „Dive del canto“, а водитељ програма био је Васко Драговић.