У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у четвртак 16. октобра 2014. године, представљена је монографија „Бањани“, чији је аутор професор Момчило Мићовић.
У представљању су учествовали: проф. др Благота Мркаић и др Војислав Миљанић, а своја запажања о овом дјелу доставио је у писаном облику и академик Зоран Лакић, који је био спријечен да учествује у овој промоцији. Његов текст прочитао је професор Веселин Матовић, који је био модератор вечери.
Према ријечима академика Лакића сви ми носимо свој завичај негдје у дубини душе, сву његову љепоту и све његове људе и увијек добро чујемо поруке завичаја. Зато се завичај воли пуним срцем и никад му, сматра Лакић, се не можемо довољно одужити.
"И у ово наше вријеме завичајне књиге имају предност над другим књигама. Заслужило је гласовито племе Бањана да има овако богату монографију. Аутор ју је структурирао у пет дјелова, плус додатак од још стотину нових страна. Сваки њен дио је тематски разуђен: има своја поглавља, а она, опет, своје одјељке. Укупно двије стотине посебних тема за обраду. То је, заиста, просто невјероватно и врло импресивно“, сматра Лакић.
Он напомиње да се све богатијем фонду завичајних књига, уз монографију "Пива“, академика Обрена Благојевића, која се сматра узором у овој врсти литературе и дјелу "Дробњак кроз историју“, историчара др Жарка Лековића сада придружила и Мићовићева књига "Бањани“.
"Аутор нас подсјећа на богату прошлост овог краја и племена, која вуче коријене из 14.вијека. локалитет Црвена стијена открива нам да је ово било станиште прачовјека. Из времена Римске империје овуда су пролазиле значајне саобраћајнице које су спајале римске градове са Скадром. Од 7.вијека овдје је доминантан живаљ био словенско-етнички елеменат. Велимље, као главно насеље помиње се још 1477. У састав Црне Горе Бањани су ушли 1878. Име су добили, каже аутор, вјероватно по имену феудалног господара овог краја, који је био титулиран као Бан – Бањани“.
"Свако братство са ових простора старо је двије стотине, па и три стотине година. Народно предање везује Бањане за српску средњовјековну властелу од Косовског боја 1389“, наводи академик Лакић.
За изузетно тежак и обиман подухват писања ове књиге Мићовића је, запажа проф. др Благота Мркаић, могла мотивисати и опредјелити само исконска љубав према свом завичајном бањском крају у коме је рођен, провео дјетињство, завршио осморазредно школовање и рано доживио бит завичајног живота.
"У завичајном крају провео је дио своје младости радећи пар година као учитељ реализујући своју почетну професионалну и просветитељску мисију. У дому својих родитеља био је у прилици да слуша и упија интересантна казивања о прошлости Бањана и о судбинама бањског човјека. Своје изворне спознаје употпуњавао је ревносно упознавањем писаних извора: историјске, етнографске, фолклорне грађе и архивских докумената. Тако је успио да постепено публикује књиге: "Братство Мићовићи“ и монографију о свом родном мјесту "Приградина у простору и времену“. Монографијом "Бањани“ остварено је трокњижје као драгоцјена публицистичка синтеза, незаобилазна у историјско-етнографској литератури и антрополошким спознајама“, наглашава Мркаић.
У трећем дијелу монографије – Етнологија обрађен је импозантан број тема, међу којима се истичу оне о поријеклу најстаријег становништва, српско-романском смијесу у Бањанима, влашкој загонетки, сеобама, о прецима династије Петровић-Његош у Бањанима, те врло изазовне теме о свим бањским братствима, о вјерским приликама, бањским црквама и манастиру Косијереву, свештенству, о школству и здравству.
"Значајно мјесто добио је и приказ поменутих вјерских прилика у Бањанима у различитим периодима, сагледани су посебно вјерска, историјска и културно-просветитељска мисија манастира Косијерево који је више пута скрнављен и рушен. Освијетљена је улога свештенства, нарочито чувеног владике Саве Косановића и игумана манастира Косијерево Теодосија Мишковића. Мићовић истиче да је само "с народом опстајало његово свештенство да га кријепи и јача Христовом вјером“. Свештенство је са јачим бањским братствима значајно утицало на племенско заједништво“, рекао је, поред осталог, др Благота Мркаић, напомињући да је у монографији представљен садржај тадашњег школства, наиме 1861. отворена је Основна школа у Петровићима, непуних 30 година послије прве Његошеве школе на Цетињу и прије од иједне школе у Никшићу.
Своје мјесто добило је и здравство, сагледани су његови почеци и здравствена и патриотска мисија др Петра Миљанића и др Ника Миљанића.
Промоцији књиге „Бањани“ присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Бројној публици у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког обратио се и аутор проф. Момчило Мићовић. Вече је изворном пјесмом употпунила етно група "Бањанке“ и гуслар Горан Перовић.
Фото Жељко Шапурић
